Svet ne može pokazati lepše stvari:
Tupe je duše ko bi proći smeo
Uz prizor tako uzvišen i mio:
Grad sada, poput ruha, nosi čari
Lepote jutra: tihi leže stari
Brodovi, kule, crkve, tornji, ceo
Taj sklad u polja i svod što se slio;
Sve blista, sja, kroz zrak što čist se zari.
Sunce još nikad ne prosu toplinu
Tako na breg, na stenu i dol sveži;
Ne videh nikad još takvu tišinu.
Reka po svojoj miloj volji beži;
Bože, i kuće ko da u san plinu;
I svo to moćno srce mirno leži.

William Wordsworth