Poezija i misli... - Balada o ucvetalom bademu

Iz blizine sam hteo da vidim ucvetali
badem.
Bio je lep i lilav u golom brdu, i
neobičan.
Bio je kao okrugla kap pene. Kap
daljine.
(Inače: bio je to čitav krug od lišća
Sa razbacanim tačkama tek
probuđenim za oko.)
Daljina je ostala daljina od bogzna
kojeg proleća,
Postala je možda još samo sećanje:
Kao pruga selica kad se slomije i
neprimetno udvoji.
Na polovini blizine podigle su se oči
Baš kad je u vazduhu umirala ptica od
starosti:
Ta mala smrt i ja i ucvetali badem
Zašto smo zaklopili trougao crn tako
usred svetlosti?
Ruke su od toga bile nesređene.
Kosa se učinila da počinje da tamni.
I uzalud su oči tražile petu stranu.
Stopala su se tiho ukopavala.

Stevan Raičković