Svako ima po jedan grad svoje dvadesete godine, koji je lepshi i melodicniji,
i suncaniji, nego svi drugi gradovi na zemlji. Grad mladosti, i to bash grad
u jednoj takvoj gluhoj pokrajini, to izgleda jedna istina srca i mashte, vishe nego
zemaljska istina i opsta stvarnost. Ako to nije grad gde smo se rodili, to je ipak
mesto radjanja svih nashih pocetaka, svih iluzija, prvog ponosa pred zivotom,
prvog prkosa medju ljudima, prvog sna medju zenama, prvog razocarenja
medju idejama i principima. Ne pamti se detinjstvo ni po cemu ozbiljnom,
a starost se opet pamti samo po bedi. Medjutim mladost jedina ostaje u nama
kao praznicni dan bez prestanka.
Jovan Ducic
|
