Dobrodošli u moju četvrt grada.
Svako jutro kad krenem na posao otkrijem neku novu poruku. Na detalje treba obraćati pažnju. Svuda su oko nas.
Volela bih da učinimo našu svakodnevnicu lepšom slikajući zidove zgrada u nedostatku vremena, prostora i mogućnosti, bežanju od nas samih. A da im ipak kažemo ono sto nam je na duši?
ja mrzim medije, mrzim riječ recesija, mrzim manipulacije, mrzim guranja golica, mrzim šoping-doping centre (izgleda da će rijeci bgd. odnijeti pimat najvećeg mravinjaka u istočnoj europi-kako li moćno zvučno aa?!)..mrzim kabine za presvlačenje, uglavnom mrzim masive attack na moju slobodu, na mir, na život!!!...
Prestala sam da mrzim sve to.
Ali sam takođe u nindza fazonu ako mi je napadnuta slobodna volja ili misao. U bilo kom obliku.
(see my "avatar" II gore, desno; )
Prelistam retko novine, pročešljam vesti, ponekad. Mada, nema potrebe. Zagledaš se u ljude oko sebe. Ili ih slušaš. To više govori od medijskih kampanja i medija koji su demokratski cenzurisani.
Ja sam dete ´70 tih koje i dalje veruje u revolucionarne promene i ježim se na implantiranu ideju ljudi, da bi za promene trebalo puno cash-a. Sve mi se više čini da će majka priroda morati da umeša svoje prstiće u neku "novu revoluciju". A ova situacija...(ako je uopšte stvarno takva) neka je. Dobro je...vraća na esenciju.
p.s. Nur-li evo nam nešto za rekreativno opuštanje:
"The dreamers" by Bernardo Bertolucci ; )
