VUELA POR MI
2/11/2007

Zivot* jedne svakodnevne mame. Trazeci se. To su one, iz onih generacija...Nur-li pitala si jel moze uvek da se daje? (*Vazno! Pogledati do poslednje scene, tj. kada se zavrsi lista svih ucesnika produkcije)



Objavio Ansia u 14:03 | kategorija: CORTO
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (7) | Pošalji komentar
Komentari:

Pošalji komentar

prozvana sam da pogledam...trebala bih se sjetiti gdje sam tako odgovorila -u kojem je to kontekstu bilo (da li je to kod Fisha?)...pogledala sam...majčinstvo nije obaveza već božji blagoslov i nema svetije , veće, bolje , važnije od ovog...ta je ljubav najslobodnija i najmoćnija-tako ja mislim...pitanje ovog filma je meni sasvim jasno...moja je majka umrla nesretna i gotovo identična ovoj...njezina smrt je meni obaveza i upozorenje da sebi dugujem biti sretna ....ne znam da li sam bila jasna...da imam kćer istom bih je naučila...
Poslao/la nurlisoul u 13:01, 2/11/2007 | Link | |
našla sam...to je kod tvoje trampe moj komentar...hm...ima jedna knjiga Carica...-mlade kineske spisateljice Shan Sa-ona je proniknula u žensko biće (barem ja tako mislim) i napisala knjigu o ženi-ako pronađeš pročitaj-lijepo i mučno štivo :-)
Poslao/la Nurlisoul u 13:09, 2/11/2007 | Link | |
Procitala sam knjigu
Pitala si zar ne moze samo da se daje?
Mozda sam htela da dotaknem taj fenomen
"zena sa idejom vecnog davanja"
a mozda i samo da kazem da se u majcinstvu
ogleda taj oblik definitivno najcistije, pri cemu se
namece novo pitanje da li je to dovoljno, ili je isto ipak, pomalo zapostavljanje
sopstvenog bica i emocionalno-samostalnog razvoja i procesa ako sve ostane samo na tome??

Poslao/la Ansia u 13:51, 2/11/2007 | Link | |
ne...egoistično je nužno za opstanak sopstvene duše..ja tako mislim...ljubav apsolutno ali ne zaboraviti na sebe...uostalom ako stalno stalno od sebe dajemo dogodi se da zaboravimo primati, zaboravimo tražiti, drugi nas zaborave jer ih tako naučimo...moramo primiti da bi mogli imati što dati.. :-) ima ona teza o ulogama koje prihvaćamo i koje živimo (uloga majke, uloga žene, uloga ljubavnice...sami određujemo kako ćemo odigrati tu rolu.ili ju uopće ne odigrati....iskreno i pošteno ili ćemo lažirati i fejkati sve..) ima tu puno segmenata ovog mozaika....
Poslao/la Anoniman u 14:39, 2/11/2007 | Link | |
Nurlisoul ovo gore anonimno ..da dodam još jer promaklo mi je...majčinstvo je to što je...kada jesmo mama onda jesmo to za cijeli život to je nemoguće odgoditi, preskočiti..pitanje ljubavi u majčinstvu je najčišći oblik kakva bi ljubav trebala biti (po mojem skromnom poimanju) neuvjetovana, bezgranična,apsolutna...ali i ta ljubav se mijenja kao i sve ljubavi...širi i oslobađa kako ta djeca rastu...nisam isto voljela moju majku s 15 i 30 godina...mislim da se uloga ove kategorije u našim životima mijenja kako se mi razvijamo i mijenjamo...
Poslao/la Nurlisoul u 14:44, 2/11/2007 | Link | |
a kod onog famoznog pitanja...iritantno je što se tražilo nešto da bi se dalo....to mi je nepojmljivo....ja jednostavno ne poznajem ovo razmjenjivanje...to mi je računato, uglavljeno, konkretizirano davanje i primanje...to funkcionira u nekim segmentima ljudskog reagiranja prema drugima,- možda ekonomskim ili nekim koji se tiču materijalnog...u emotivnim aspektima brrrr...ježim se od toga...ja ću te ljubi ako ti mene ljubiš....??? brrrrrr ledenoooo !!
-neću više uzrupirati ovaj prostor...... ! :-)
Poslao/la Nurlisoul u 14:49, 2/11/2007 | Link | |
Sa komentarom tvojim prvim
se u potpunosti slazem.
Ali sa poslednjim smo se vratili
na prvobitno od la trampe
I osecanja se primaju i pruzaju.
I to je isto neki vid razmene zar ne?
Ili mislis pre na pruzanje bez ocekivanja?
Ma kako god okrenes trampa je u pitanju...
I meni tu nema niceg iritirajuceg...
Poslao/la Ansia u 17:32, 2/11/2007 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>