Evo  jos jedne neverovatne osobe, zene. Boem-a.

Chavela Vargas. Poznavala je Fridu. I bila sa njom.

Kada su ovu danas sjajnu 84.godisnjakinju pitali ko je ona. Odgovorila je:” Ne pitaj me ko sam”.

Poznati hrapavi glas Juzne Amerike pun strasti, ceznje i zelja.

Zivot joj se otisnuo u svakoj bori na njenom licu. Ljubav. Bes. Mrznja. Kronicno uvek drugacija. Sjaj u ocima, ironicni osmeh - Chavela Vargas.  Legenda koja je u ´50.  i ´60tim bila jedna od najpoznatijih i najpopularnijih glasova spanskog govornog podrucja.

Rodena na Kosta Rici, odrasla bez roditelja, do svoje petnaeste godine je radila na plantazi svog ujaka, beruci pomorandze. Onda je pobegla sa tog “kraja sveta” kako je zvala svoju zemlju i otisla u grad-Meksiko.

Karijeru je zapocela tek sa 32. Novine iz 1951. su dale izvestaj da je roden novi glas Juzne Amerike. U to vreme je pevala mesajuci bolero i tradicionalnu narodnu muziku Meksika. Samo jedan glas i dve gitare. U ono vreme, da bi postala slavna mislili su da je neophodno da obuce suknju i cipelice sa visokom stiklom. Kao odgovor, obukla je pantalone, sandale i poncho. Sa cigarom u ruci i flasom tekile.

Sebe je predstavila onakvom kakva je bila. Puna strasti, tame, ljutnje melanholije i ne dozvoljavajuci da se ubaci u bilo kakav kalup. Ikada. Voleci prvo muskarce, kasnije zene i pevajuci o tome u ono vreme u Juznoj americi je bio jos jedan znak njene snage.

Boem cije su drustvo trazili Pablo Neruda i Garsia Markez njeni, izuzetno dobri prijatelji. Najekscentricniji ondasnji par Meksika Diego Riveru i Frida Kalo je posetila jednom prilikom, jer su je zamolili da im nesto odpeva. Nakon toga se vratila tek godinu dana kasnije, sa recima: “Osecam tvoju krv u sebi, Frida” Nije bila tajna da su se volele. Varges kaze da su bile osetljive, ranjive, divlje, tajanstvene i nezne.

U Akapulku je bila jednom na proslavi kod Elizabet Tejlor i sledece jutro se probudila sa Avom Gardner.

Dvadeset godina se kretala u krugu mislioca, pesnika, slikara. Za tih dvadeset godina kaze Chavela da je umirala. A drugi kazu da je zivela dan, kao da joj je jedan i poslednji.

Onda se povukla  u jedno Meksicko selo predavajuci se tekili. Jedanaest godina se nista nije znalo o njoj a neki su cak i mislili da je mrtva. Govoreci o tom periodu kaze da se cudi da je ostala ziva i da ima jetru poput muzeja. Werner Herzog i Pedro Almodovar iz daleke Evrope su je 1990. ponovo otkrili. Izvadili iz vrtloga (sa 70 godina starosti) i ponudili joj pravo zasluzeno mesto a lá Buena Vista Social Club...

Danas vise ne pije. Po sopstvenim recima tvrdi da je svu dobru tekilu Meksika licno unistila i da je vise nema. Kaze i da joj je zivot pruzio sve mogucnosti. Sve. A da se ona odlucila da postane pijanica koja je istrosila zivot.

Danas je poznatija nego ikad ranije i na pitanje ko ste? Kaze “ Ne pitaj me ko sam. Necu ti reci.” I dalje je puna ljubavi, i dalje je tuzna, i dalje puna srdzbe na producente, na pohlepne za novcem, na neznanje.

A opet kaze i da  nije normalana zato sto nikada nije uradila onako kako joj je receno.

C h a v a l a   V a r g a s   b o e m

(Sto se tice linka i njene muzike ako ne razumete spanski, nije bitno. Za muziku je potreban prvenstveno osecaj. Reci mogu samo da dopune.)