U zadnjem je pisalo da će ih biti još 88.
Veselo .
Imaću još dosta prilika da sedim s kevom,čitam ih i umirem od smeha.
Sigurno je u pitanju neka budaletina.
Za mene se retko kad lepe normalne osobe.
Uvek sam želeo da budem toliko kul da imam svog stalker-a ali sad me sve to poprilično plaši.
Ono što se nekad zvalo ljubav danas je patologija.
Svi traže nekog,ja tražim sebe
i ne osećam ništa,
jebeno ništa.


Posle skoro 48 sati u budnom stanju konačno ću se srušiti u krevet.Sad uskoro.
Osećam neopisivu potrebu brisanja silnih informacija iz mozga.
Krevet me zove.
  Razum zajedno sa zadnjim molekulima i atomima snage i koncentracije prosto vrišti i ponavlja kako ne želi da se ugasi i umre,
a duša iritantnim šaputanjem govori kako je svejedno .
Umor će uskoro pobediti.
A ja ću se sutra možda osećati živo.