Nekom zabranjuju zvezde
Nekome krila.
I laste.
Ja ne zabranjujem ništa.
Sme se sve što se sme.
Samo jedno te molim:
pokušaj da ne rasteš
ni mrvu svima za inat,
do kraja ove pesme.
U toj se pesmi živi
slobodno,
i ludo.
Možeš da izmišljaš.
Maštaš,
da radiš sve naopako.
U njoj i najveće čudo
prestaje da bude čudo,
jer sve što poželiš
kad zažmuriš
- ostaje zauvek tako.
Isturi hrabro i divno
prkose detinjaste
i laži sebe samog.
Sme se sve što se sme.
I sme se više od svega!
Jedini:nemoj da rasteš
za inat i tebi i meni
do kraja ove pesme.
I svaki put kad te slome,
pa moraš nov san da stvaraš,
ne sanjaj ga u mraku.
Dotrči bliže zori.
Na pragu ove pesme
tako se divno bori
i kad namigneš samo
i osmehneš se polako
Izbroj u sebi do deset
i to u večnost pretvori.
I sve što žmureći smisliš
ostaće zauvek tako.
Miroslav Anatić