In memoriam

Prijatelju nema te već skoro dve godine.Sa tobom su otišli još neki ali ti mi nedostaješ najviše.Razmišljam dok ovo pišem kako nisi nakačen na web gde god da se nalaziš sada.U principu isto mi je kao i da pričam sa onom kamenom pločom na kojoj je tvoja fotografija.Ne čuješ me ni tamo ni ovde.Odlazeći s'vremena na vreme na groblje kapiram da sve manje ima smisla da razgovaram sa tobom ali nekako mi nedostaju one naše male priče.Znaš one ne važne,dečije.Gde sam bio, koga sam video i ko je koga zavrnuo.Nedostaju mi i tvoja glupa opravdanja, ali ti si imao potrebu da opravdaš svoju dečačku naivnost koja te je i uvalila u sva ona sranja.Nedostaje mi tvoj smisao za humor i tvoja sposobnost da nasmeješ i sebe i druge kada si bio u najvećem očaju.Nedostaju mi tvoje sitne laži i tvoje pridike kako treba da učim na tvojim greškama.A jesam.Nedostaje mi tvoj promukli glas.nedostaje mi tvoj osećaj da pogodiš pogrešan momenat :)
Pre nekoliko dana sam čuo jednu pesmu i naježio se.Ti si jedini čovek koji nije mislio da je face kada se uvukao u to sranje.Znao si kako se završava na kraju.
Bio sam besan na tebe ali više ne.
Nadam se da si najzad spokojan

Pošalji komentar ::

....na miru je...sigurno...a i ti budi....

Rektost su ljudi kao ti Che, bas si me dirnuo prichom, kad kazem retkost mislim na ljude koji ne zaboravljaju prijatelje i kad ih viShe nema, svaka cast................

tuga.....

Lepo je kad ima onih koji se sećaju prijatelja.

Zauvek u nasim srcima