Nema opisa https://www.blogoye.me/che/ sr Fri, 17 Jul 2026 18:22:06 +0200 BlogOye! Gde je moj um? Sve mi se zbrkalo Sve je smisao izgubilo Gde sam to ja ? Kao da mi je život stao na pluća Ne znam gde se trenutno nalazim Gde mi je kuća ? Sve mi se zbrkalo Iz tuđih usta  izlaze sivi tonovi Vid mi se magli, strašno sam zbunjen Gde sam pogrešio ? U mračnom uglu deluje prijatno Tu bih legao i svetlo ugasio Trebaš mi Fri, 25 Jun 2010 10:27:00 +0200 https://www.blogoye.me/che/78982/ Je jednom rekao Ima velike sirotinje medju našom decom, kojoj, sem para, roditelji nisu mogli ništa drugo dati Tue, 11 Nov 2008 19:23:00 +0100 https://www.blogoye.me/che/52001/ Prijatelju nema te već skoro dve godine.Sa tobom su otišli još neki ali ti mi nedostaješ najviše.Razmišljam dok ovo pišem kako nisi nakačen na web gde god da se nalaziš sada.U principu isto mi je kao i da pričam sa onom kamenom pločom na kojoj je tvoja fotografija.Ne čuješ me ni tamo ni ovde.Odlazeći s'vremena na vreme na groblje kapiram da sve manje ima smisla da razgovaram sa tobom ali nekako mi nedostaju one naše male priče.Znaš one ne važne,dečije.Gde sam bio, koga sam video i ko je koga zavrnuo.Nedostaju mi i tvoja glupa opravdanja, ali ti si imao potrebu da opravdaš svoju dečačku naivnost koja te je i uvalila u sva ona sranja.Nedostaje mi tvoj smisao za humor i tvoja sposobnost da nasmeješ i sebe i druge kada si bio u najvećem očaju.Nedostaju mi tvoje sitne laži i tvoje pridike kako treba da učim na tvojim greškama.A jesam.Nedostaje mi tvoj promukli glas.nedostaje mi tvoj osećaj da pogodiš pogrešan momenat :) Pre nekoliko dana sam čuo jednu pesmu i naježio se.Ti si jedini čovek koji nije mislio da je face kada se uvukao u to sranje.Znao si kako se završava na kraju. Bio sam besan na tebe ali više ne. Nadam se da si najzad spokojan Mon, 20 Oct 2008 22:23:00 +0200 https://www.blogoye.me/che/50385/ Jednom davno, sva ljudska osećanja i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji. Kada je Dosada zevnula treći put, Ludost je, uvek tako luda, predložila: "Hajdemo se igrati skrivalica! Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju osećanjima. " Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavši prećutati, zapitala: "Skrivalica? Kakva je to igra?" "To je jedna igra", započela je objašnjavati Ludost, "u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim sa brojanjem, polazim u potragu i koga ne pronadjem, ili ga poslednjeg pronadjem, taj je pobednik. " Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Oduševljenje. Sreća je toliko skakala da je nagovorila Sumnju i Apatiju koje nikada nista nije interesiralo da se uključe u igru. Ali nisu se svi hteli igrati. Istina je bila protiv skrivanja, a i zasto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi pronadju. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo sto on nije bio taj, koji se setio da predloži igru. Oprez nije hteo reskirati. "Jedan, dva, tri." Počela je brojati Ludost. Prva se sakrila Lenjost, koja se kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vera se popela na nebo, Zavist se sakrila u senu. Uspeh se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta. Velikodušnost se nikako nije mogla odlučiti gde da se sakrije, jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. Lepota je uskočila u kristalno čisto jezero, a Sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je našla svoje mesto u letu leptira, a Sloboda u dahu vetra. Sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe! Laž se sakrila na dno okeana (laže, na kraju duge), a Požuda i Strast u krater vulkana. Zaborav se zaboravio sakriti, ali to nije tako važno. Kada je Ludost izbrojavala 999.999, Ljubav jos nije pronašla skrovište jer je bilo sve zauzeto. Ugledavši ruzičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima. "Milion!", zavikala je Ludost i započela svoju potragu. Prvu je pronašla Lenjost, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula Veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a Strast i Požuda su iskočile od straha iz kratera vulkana. Slučajno se tu našla i Zavist, i naravno Uspeh, a Sebičnost nije trebalo ni tražiti. Sama je izletela iz svog savršenog skrovišta (pčelinje košnice). Od tolikog traženja Ludost je ožednela, i tako u kristalnom jezeru pronašla Lepotu. Sa Sumnjom joj je bilo još lakše jer se ona nije mogla odlučiti za skrovište pa je ostala sediti na obližnjem kamenu. Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve. Talent u zlatnom klasju žita, Teskobu u izgoreloj travi, Laž na kraju duge (laže da je bila na dnu okeana), a Zaborav je zaboravio da su se uopšte ičega igrali. Samo Ljubav nije mogla nigde pronaći. Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je već bila besna, ugledala je ružičnjak. Ušla je među ruže, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti počela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se začuo bolan krik. Ružino je trnje izgrebalo Ljubavi oči. Ludost nije znala šta da učini. Pronašla je pobednika, osećanje nad svim osećanjima, ali Ljubav je postala, i od tada ostala, slepa. Ludost je plakala i molila Ljubav da joj oprosti i na kraju je odlučila zauvek ostati uz Ljubav i pomagati joj. Tako je Ljubav ispala pobednik nad osećanjima, ali i ostala slepa, a Ludost je prati gde god ide. Mozda zvučim kao tinejdžerka ali mi je priča prelepa Wed, 20 Aug 2008 16:31:00 +0200 https://www.blogoye.me/che/46768/ Celoga života sam živeo bez tebe,a znao sam da si tu negde.Pričali smo vidjali se i ti si verovatno mislio da svoj posao obavljaš kako treba.Neću te kriviti nizašta.Neću ti prebacivate to što si bio odsutan a jasam živeo  bez ičije pomoći.Neću patetisati i pisati koliko si mi nedostajao. Ti si ćale deo mene koji je oduvek tu ali ga ja ne poznajem.Nedostaješ mi  i danas.Iako te ne posećujem,iako bežim od toga da sada ja treba da budem sin Jebiga ćale Možda Štulić kapira bolje nego ja tesko vrijeme za matore prijatelju moj na zidovima nasi tragovi mi kruzimo kao psi djevojke se ne obaziru za nama njihove kose bude sjetu dug je put do vjecnosti i mi ga prelazimo cutke i u miru hej stari sjeti se i reci mi nesto o njoj hej stari plati gem prijatelj si moj tesko vrijeme za matore prijatelju moj uloge su davno podjeljene i svatko ide svojim putem tateki piju i saplicu dok pjevaju zene ih zaobilaze na mah klinci ih rasturaju zbijeni u gomile oni pljuju glasno i urlaju kao zvijeri hej stari sjeti se i reci mi nesto o njoj hej stari plati gem prijatelj si moj tesko vrijeme za matore prijatelju moj ljudi postaj u nalik na kokosi slabo vide i rano lijezu a jutrom zure na kopanje zbijeni u gomile duhana dzepova usukanih od znoja dlanova zalaze svuda i u sve guraju nos Jebiga ćale..... Thu, 24 Jul 2008 11:10:00 +0200 https://www.blogoye.me/che/45685/ Brodovi u prašnjavoj luci Crnoj od znoja robova Spustili su jedra Bose žene na glavama nose Tajni teret metaka U korpama sa paprom Skriven iza lažnih imena Gledam kako prolaze Oči su im sjajne Daju mi znak Crni dječak sa puškom u ruci Vodi me do logora Žene čiste ribu Skoro će mrak U vrtu je sjekira Na krovovima dimnjaci Zima zaobilazi moj dio grada Pred kolibama gase se vatre Žuti bubanj zamire Ostali smo sami Njena koža slana i zlatna Kao jutro miriše Slušam kako diše Čujem joj sne Čujem i zoru sa rafalima garde I duge sušne godine I zelen miris kiše Wed, 23 Jul 2008 01:39:00 +0200 https://www.blogoye.me/che/45604/ Ako uspeš sačuvati glavu dok svi oko tebe Bezglavi jure i za to krive nikoga do tebe; Ako sačuvaš veru u sebe dok svi u tebe Sumnjaju, i još da im platiš što sumnjaju u tebe; Ako možeš čekati neumoran od čekanja, Ili slušati laži a da te laž ne pokvari, Ili biti omražen bez ikakvog opravdanja, I još da ne izgledaš dobro i ne pričaš mudre stvari; Ako možeš da sanjaš – a da ne poklekneš pod vlašću Sna; Ako možaš da misliš – a da misao za cilj ne držiš; Ako se suočiti možeš sa trijumfom i propašću I još da usto ovo dvoje za istu stvar držiš; Ako možeš izdržati da čuješ sopstvenu istinu Izvrnutu od nitkova - da zamka bude budalama, Ili gledati najdraže stvari kako se rasplinu, Skupljati ih, graditi ponovo, dok sve se opet slama; Ako možeš sabrati u hrpu sve svoje zgoditke I rizikovati ih u jednom bacanju kocke, I izgubiti i stati iznova na svoje početke I ne pomenuti više nikada te kurvinske kocke; Ako možeš prisiliti svoje srce, nerve, tetive Da ti služe dugo nakon se sklope smrtne ralje, I da se drže i guraju iako u tebi nema više žive Sile, ničeg osim volje koja kaže: »Idemo dalje« Ako možeš da glasnogovoriš masi i častan ostaneš, Ili da šetaš s kraljevima, al običan sasvim; Ako pred prijateljem i neprijateljem isti staneš; Ako svi računaju na tebe, al niko baš sasvim; Ako možeš da osetiš neoprostivu minutu U šezdesetsekundnom neopisivom trku – Onda je Zemlja tvoja, sine, i sve što je na njoj - I još više, mnogo više – bićeš čovek, sine moj! R.Kipling Fri, 18 Jul 2008 10:03:00 +0200 https://www.blogoye.me/che/45373/ ZALJUBLJEN U LJUBAV Kada bih imao jedan komadić života , dokazivao bih ljudima koliko griješe kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem. Stvari bih cijenio, ne po onome što vrijede, već po onome što znače. Spavao bih manje, sanjao više, shvatio bih da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svjetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio bih se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade. Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otkrivenim ne samo tijelo već i dušu. Bože moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgrije sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvijezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pjesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja. Zalivao bih ruže suzama, da bih osjetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica… Bože moj , kad bih imao jedan komadić života… Ne bih pustio da prođe ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim. Uvjeravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živio bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko griješe kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestaju da se zaljubljuju. Djeci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sami nauče da lete. Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću već sa zaboravom. Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi… Naučio sam da čitav svijet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica. Shvatio sam da kada tek rođeno dijete, stegne svojom malom šakom , po prvi put, prst svoga oca, da ga je uhvatilo zauvijek. Naučio sam da čovjek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi. Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi da umirem… I od mene jedno pitanje. Treba li zuriti u zivotu i juriti Ikein namestaj i klima uredjaj u stanu i autu ? Tue, 15 Jul 2008 14:19:00 +0200 https://www.blogoye.me/che/45265/ Odluka njena može protivna čitavom biću da bude, Osim toga još žensko, naglo i preko.Očas posla okrenuće glavu od tebe da te i ne pogleda, ali će ti u mislima biti verna za sva vremena i čitavog života kajaće se što te nije gledala kada je trebalo.Sve same krajnosti a ni jedna ne valja.Moj Mefisto Thu, 06 Dec 2007 01:31:00 +0100 https://www.blogoye.me/che/27339/ Hteo bih da se jos jednom izvinim sto u prišlom postu nisam naveo malo pre spomenute umetnike koje sam imao zadovoljstvo da cujem u mom gradu pre dva dana PROTIV SEBE Težak san, tihi korak mrtav mrak, curi oblak, beskućnik koji traži zbir znakova po prašumi. A tvoje ruke su nežne, lako spuštaš ih na mene, tvoje reči su jasne, samo treba da ti verujem i proći će. Ja ih nikad ne bih sanjao, ali neko tera me na to... Nemam izvor svetlosti, na vidiku samo mrak. Crna krpa preko očiju, ja se plašim da je skinem. Nema razloga za bolji svet, sve što smislim stvorim ga za sebe, al' protiv sebe... Protiv sebe protiv sebe protiv sebe! Ja dobro znam šta radim, al' ne znam zbog čega sve dobija drugu boju i miris. Koliko puta sam krenuo iz početka i stigao do istog prokletog mesta. Moje vreme prolazi i nemam ga još mnogo. Moje vreme prolazi, a ništa nisam stigao da naplatim. Strah ili strepnja, kradem ti misli, radim protiv sebe. Protiv sebe protiv sebe protiv sebe protiv sebe protiv sebe... Sun, 02 Dec 2007 17:43:00 +0100 https://www.blogoye.me/che/26990/