Zmajčekov post s jednog njegovog bloga, naveo me na razmišljanje i na pisanje mog današnjeg posta.

Evo o čemu on piše:

"Blogujemo jer su nam dragi blogovi!

Ali izgleda da nekome nisu dragi vec pise kako bi privukao paznju na sebe ili kako bi blatio druge.

Opet su se blogosferom uzburkale strasti i opet neko pokusava da svoju tugu i lutanje netom prepisuje drugima.

Necu imena nicija ovde izneti jer ne volim linkovati niti likovati,mozda je ovo sto se desava sa nasim blogovanjem donekle i dobro jer ce nam tako olaksati posao i smanjiti listu blogova koje cemo citati.Sama pojava nekakvih “lektora” i upishanih provokatora koji misle da su uhvatili boga za muda su dovoljan dokaz mizerije na domacim blog sistemima."

Ovaj post mi je bio povod da i ja nešto kažem o blogarenju.

Zbog nedavnih događaja, novopridošlih blogera koji su unijeli pometnju među „domaćima“, uvrijedili se na ponašanje nekih domaćih blogera (pa i moje), želim reći da ja „ne špekulišem“ o vama, da ne želim „praviti sranja“, nisam ogorčena, nisam ljubomorna (ne daj Bože, ne vidim na koga bih trebala biti), meni osobno niste ništa nažao učinili (osim onih nekoliko pp koje sam dobila od vas...vi ste mi se prvi obratili i to uvredljivim tonom), ne zanima me ni tko je kome što među vama, niti tko je koga u što uvukao ili navukao.

Nisam nasjela ni na kakve priče, slučajno sam dobila jednu informaciju i tako odreagirala u komentima kod Fjodorove, iako, iskreno, ne vidim razlog za toliku buku, razočarenje ili ogorčenje, a još manje za izvinjenje dotičnoj zbog mog tzv. spornog komenta.

Ne govorim ni u čije ime, „ne advokatišem“, mislim da je svatko od nas koji ovdje pišu, sposoban odgovoriti na svaku provokaciju, a mislim da je odgovora i bilo. To što slučajno znam za jedan odgovor „vama“ , ne znači i da znam o čemu se pisalo, niti me zanimaju detalji svega.

Zanima me samo činjenica da ste VI došli ovdje zbog sebe, svojih sebičnih želja i zato sam vas prozvala „klanom“ , a  tako sam se sada i postavila prema vama (i nisam jedina), dakle što dalje od vas, to bolje (osim toga sugerirano mi je da dotičnu ne čitam, da ju više ne moram poštivati, i to uvredljivim tonom).

Draga moja, tvoja obožavateljica nisam nikada bila, pročitala sam tek nekoliko postova, tako da nisi izgubila „obožavaoca“, u stvari, nisi ništa izgubila, niti dobila, što se mene tiče.

To što su vam se mnogi javljali, nije ništa novo na Blogoyu, samo lijepa gesta, (a upucavanja, ne želim komentirati, to je stvar pojedinaca koji su to radili),  a dobili ste i postove dobrodošlice koje ste uglavnom ignorirali (sami ste sebi dovoljni, jasno mi je).

Prihvatili ste samo „svoje stare prijatelje-blogere“. Ma OK, sad je bar vidljivo tko vam je poželjan, a tko ne. Svaka ptica svome jatu leti.

To što sam ostavila koment, ne komentirajući post, hm...nije ništa novo bar vama...a i nema veze s poštovanjem (pobrkali ste pojmove).

Na onome sistemu s kojega ste došli, bilo je uobičajeno da se komentiraju komentari, a ne postovi...no dobro, ima i to svoje čari za određeni krug ljudi koji se prepucavaju, prijateljuju, prostače, ljubakaju ili što već...

Mada takvo sortiranje omalovažava druge blogere, ispada da su oni „građani drugog reda“ jer nisu zanimljivih postova, komentara, nisu na vašem inteligentnom nivou, nepismeni su i sl. Nisam za takve podjele blogera, niti omalovažavanje bilo koga.

A da se trebam potruditi kako bi me netko doživio kao prijatelja, he, i to stoji, ali obostrano, no ne mislim se dodvoravati kako bi me cijenili, osobito ne nekome ko leti tako visoko...radije ću ostati prizemljena i ne ubiti se pri padu.

Na optužbe da sam „pljuvala“ nečije prijatelje na nečijem blogu, kažem: NISAM.

Samo sam iznijela činjenicu i zbog toga sam JA BILA POPLJUVANA od dotičnih prijatelja dotične osobe.

I još nešto, svojim spornim komentom, (komentima) kod Fjodorove, NISAM dobila na popularnosti kako se to dotičnoj osobi čini, (nisam te željela zasjeniti, blistaj, plivaj, slobodno ti bilo),  niti želim popularnost ovim postom koji će izazvati svakojake reakcije.

Istjerujem li sada pravdu??? NE, nipošto.

Moji postovi su rezultat mog trenutnog stanja, razmišljanja i odlažem ih u prošlost čim ih objavim, na taj način se rješavam emocionalnog tereta i svega što me frustrira.

Dakle idem dalje s onim što mi ostaje, a to je pozitiva na blogu, u životu, moji blog prijatelji od kojih ću možda neke izgubiti nakon ovoga, no i to je blogosfera...ne trebaju se svi sa svime slagati pa tako ni sa mnom.

Spremna sam za nove „udarce“ ako ih bude, ali još spremnija za dobru suradnju i razumijevanje.

Pozdrav svima!