Ludog li čovjeka, a i mene još luđe.

Lijepo mi je rekao da ne želi ni sa kim imati ništa.

(Razlozi su višestruki, stupidni do bola kao i činjenica da je sam krivac svoje sadašnje sudbine.)

Svi zbog njega pate, i bivša žena i ljubavnica...sve ih je pokosio do bola, a sada izigrava žrtvu negiranjem postojanja svoga bića.

On je čovjek od zakona i reda, a u svom životu ima totalni nered.

Jesu li takvi ljudi vrijedni pažnje? O ljubavi da ne govorim?!

Jedno veče pošalje: laku noć!

Drugo veče: ne želim nikoga blizu sebe! povrijeđujem!

Treće veče: odoh u grad na kavu! Sam!

Četvrto veče: postavlja uvjete za vezu.

Peto veče: kaže da je impotentan!

Šesto veče: slagao sam ti da te odbijem!

Sedmo veče:  ako kažeš...mogu ti odmah doći!

Deveto veče: sva ta zajebancija je na vrhu noža, provocirao sam jer znam da me nećeš pozvati u kadu, u krevet...

Deseto veče, ja njemu: ti si iskompleksirani kukavica!

A on meni: Nazovi me kako želiš. To je tvoje pravo!

I sad budi pametan!!! Emocionalno zreo!!!

Čovjek je OTROV! Al je zakon, jbga!

Zna pričatiiiiiiiiii, zna glumitiiii, zna i voljeti...al više ne želi, a ja želim da želi.

Stalo mi je...

Nećeš ovo pročitati jer NIKADA nećeš ni saznati za ovaj blog.