Kada zabole stopala..

I prsti se stisnu u špicu.. izuj se odmah
i pleši bosa
vitlajući
nagim rukama ka nebu,
dok još nije palo na umorene nas
sa Suncem i Mesecom
na zvezdanoj prašini.
Ka oblaku..
Sa rukama visoko
ka plafonu
koji, gle čuda, nije spušten
do otežalih temena
zarad setlosti
veštačkih osvetljavanja
pukotina i ćoškova
kičom blještavila
i ukrasa.
Tavanici koja čisto natkriljuje
štitom od vetrova
ljubavlju ispunjen dom.
I dok
žensko na štiklama
ne zaboravi, godinama vična,
da je lepota
unutra.
Gola i bosa.

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->