Brosh. Poseban ukras. https://www.blogoye.me/brosh/ sr Fri, 17 Apr 2026 13:46:22 +0200 BlogOye!   Vitomir Teofilović Sekira koja padne u med više ne seče drva. _ Nismo mi krivi što smo u tunelu bez izlaza. To je greška u projektu! _ Vreme radi za nas. Dužina patnje povećava iskustvo. _ Ratna drama u dva čina. Prvi čin: pucati na sve strane! Drugi čin: pukli smo na svim stranama! _ Razne mere sprovodimo,  ali sprovod nam predugo traje. _ Porazi su lekoviti,  ali ne treba ni sa lekovima preterivati!  _ Rat ima alternativu, a mir nema. Mir je ratno siroče. _ Za protivnike biram najslabije. Što da stradaju sposobni ljudi?! _ Psihički smo u idealnoj ravnoteži. Prema drugima smo sadisti,  a prema sebi - mazohisti. _ Naši protivnici su kukavice. Paze na svoj život. _ Mi i Evropa. To su paralelni svetovi. _ Nema sredine! Na celom svetu mi smo najbolji,  a svi ostali su najgori! _ Svet slušamo kad moramo,  jer svet je uvek na pogrešnoj strani! _ Ne može svet nikad toliko da nam se približi  koliko mi možemo da se udaljimo! _ Opet su ostaci sveta protiv nas. Kompleks periferije nikad ne miruje. _ Zbog opšte higijene,  država se stara o pranju mozgova. _ Državna štampa piše kako treba,  a nezavisna što i sami znamo. _ Ko se uzda u rode,  ne postaje otac. _ Priča o sedam prutova je dečja bajka. U čvrstoj ruci i jedan prut je dovoljan! _ Izbori su sprovedeni po ustaljenoj proceduri: narod je glasao, đavo je brojao. _ Vladar je saopštio da opozicija ne postoji. A carska se ne poriče! _ Sa protivnicima se više nećemo obračunavati u rukavicama! Rukavice ometaju preciznost gađanja! _ Nama je tradicija svetinja. Na prvom mestu - nesloga. _ Ili sve ili ništa! Mi ne stajemo na pola puta. _ Ne smemo dozvoliti da deca prose! To je dužnost roditelja. _ S kim si, onako ti je. _ Ogledalo vara. Krije moju unutrašnju lepotu kao zmija noge! _ Najteže je kad ti umre bajka! Tue, 11 Sep 2007 12:14:00 +0200 https://www.blogoye.me/brosh/20323/ U rezbarenoj kutiji od sećanja, gnjezde se ukrasi jednog leta taknuti mirisima.. Moja slika. Za sreću. Za ljubav i za povratke. Ugurala se i ova uspomena :))) Tue, 17 Jul 2007 22:04:00 +0200 https://www.blogoye.me/brosh/17184/ I prsti se stisnu u špicu.. izuj se odmah i pleši bosa vitlajući nagim rukama ka nebu, dok još nije palo na umorene nas sa Suncem i Mesecom na zvezdanoj prašini. Ka oblaku.. Sa rukama visoko ka plafonu koji, gle čuda, nije spušten do otežalih temena zarad setlosti veštačkih osvetljavanja pukotina i ćoškova kičom blještavila i ukrasa. Tavanici koja čisto natkriljuje štitom od vetrova ljubavlju ispunjen dom. I dok žensko na štiklama ne zaboravi, godinama vična, da je lepota unutra. Gola i bosa. Fri, 01 Jun 2007 12:50:00 +0200 https://www.blogoye.me/brosh/14866/ Udobno se smesti jedan mali svet, čaroban i lep.   Thu, 03 May 2007 16:53:00 +0200 https://www.blogoye.me/brosh/13269/ Intelektualno sećanje na lekcije koje smo dobijale od naših baka pokazalo se zamagljenim , ponekad i sasvim izgubljeno. Niti osećajnosti uplele su neraskidivu mrežu u kojoj iz usahle čaure doline odjeka praktičnog i razumnog zjapi za nekoga preteća provalija. Ali ne i za nas. Njenim obodima neustrašivo i leptirasto mi sakupljamo lekovite trave i sve dostupne lepote upijamo.. nesmotreno dajući sebe za zaštitu onoga što nam više vredi. Zanesenjakinje onozemaljskim slikama.. Odbacujemo oklope da bi do nas doprli osećaji. I osmehujemo se s kapljicom krvi na usnama, izbodeni prsti ne bole kao gubitak lepote. Thu, 05 Apr 2007 09:45:00 +0200 https://www.blogoye.me/brosh/12156/ Ako sam u zabludi, molim vas, ispravite me. Život u nama i oko nas nije ružičast. Život nije fer. Savremenici smo gubitka kriterijuma i opšte nekulture. Koliko toga zavisi od nas? Mislim da sve zavisi od nas samih. Da zanemarim svoje domaće vaspitanje, nisam ni ja rasla pod staklenim zvonom, moje mi godine i roditeljski status daju za pravo da reagujem na dogadjaje i ponašanja za koja smatram da nisu ispravna. Neke se stvari jednostavno neće promeniti same od sebe i na njih treba ukazati i uporno ukazivati. Ostavljam svakome izbor da se u skladu sa svojim merilima vrednosti prema sugestiji i ophodi. Ali neću dozvoliti da se prećutno prelazi preko reakcija i ponašanja koja su nakaradna. Reprodukcija površnih utisaka, blagoglagoljivost, ili sistematsko pljuvanje ( ne znam kako bih drugačije nazvala poplavu nekulturnog i  bestijalnog izražavanja) nisu najbolji način da se privuče pažnja. Kamo sreće da svako do nas u sebi pronadje dovoljno snage i motivacije da se menja. Možda bi onda i ovaj naš svet makar malo bio promenjen na bolje.   Učiću dok sam živa da budem bolji čovek i trudiću se da reagujem na sve nepravilnosti. Ne zato što mislim da sam najpametnija, ne zato što tražim kavgu, već iz prostog razloga da mogu dati primer svom detetu čiji svet formiram. I onda kada prećutkujem činim to zbog sopstvene slabosti. I tom slabošću se  se ne ponosim. Krivi smo mi.   Ako išta znači, punim imenom i prezimenom, Milena Djordjević. Za one kojima moje ime ništa ne znači imam nick DRVO Sat, 24 Mar 2007 16:36:00 +0100 https://www.blogoye.me/brosh/11762/ Nekako s proljeća Nekako s proljeća uvijek meni doluta neka čežnja tamna tiha mudrost davna spuštam ja stare kofere na perone sudbine to je miris zrelih godina moj kaput baš je težak najdraža nekako s proljeća ja se sjetim starih drugova probude se u meni svi derneci pijani tad nosim stare cipele one znaju moje ulice to je boja crnog ponoća moji koraci baš su teški najdraža i opet taj osjećaj samoće kad neće nikog mene krene i hoće i opet mrakom svoje pjesme bojim pijan od želje, za usnama tvojim sav sam ti od ludila nekako s proljeća nekako s proljeća sjeti mene nepravda na pobjede, poraze i sve lažne obzire napravim račun praštanja popijem pusta maštanja to je ukus lijepog kajanja moji kapci baš su teški najdraža nekako s proljeća noć mi oči otvara nemam san da uhvatim nema dana da ne izgubim a hoću, da te vodim ja tragom sunca, jugom maslina to je dodir tvojih bedara moja duša baš te voli najdraža sav sam ti od ludila bez tebe s proljeća.. Mon, 19 Mar 2007 08:49:00 +0100 https://www.blogoye.me/brosh/11575/ original photo by =Ozphotoguy  dal snaga ti u kosi   ko samsonu drevnom  leži?  il ti putenost mliječna  roblje od nas   smrtnika   tako lako    čini?  muzo neiscrpna  gdje rađaju se suze  iz koje galaksije izviru?  Jer tebi divnoj  tuga ne stoji  suze ne pripadaju.  Thu, 08 Mar 2007 10:25:00 +0100 https://www.blogoye.me/brosh/11196/ Neću da budemo rodjene da bi bile menjane. Neću da budemo voljene maskirane. Neću da volimo kao neke druge mi. One ne postoje. Neću da uskratimo šta čoveku treba, makar trunule. Neću da budemo tvrdoglave. Neću da nećemo. Kakva je nauka biti ono što jesmo? Skupa! Thu, 08 Feb 2007 13:08:00 +0100 https://www.blogoye.me/brosh/10448/   Dok te nisam znao, volio sam Narav onako kako spokojan redovnik voli Krista. Sada volim Narav onako kako on voli Djevicu Mariju, pobožno, na moj način, kao prije ali drugačije, ćutljivije, prisnije... Jasnije vidim rijeke idući s tobom preko livada k njihovim obalama; sjedeći uz tvoje skute motreći oblake, pozornije ih motrim--- Ti mi nisi otela Narav... Izmijenila si je... Privela je sasvim blizu meni, po tvojem postojanju vidim je jasnije, ali istovetnu, po tvojoj ljubavi volim je na isti način, ali više, po tome što me odabra da te imam i da te ljubim, moje se oči zadržavaju duže na svim stvarima. Ne žalim za onim što sam bio prije, jer sam to još.   Zaljubljeni pastir (6.VII 1914.)   Fernando Pessoa Mon, 05 Feb 2007 01:42:00 +0100 https://www.blogoye.me/brosh/10299/