Bilo jednom jedno ostrvo...

...na kojem su ziveli svi osecaji ljudske vrednosti: Dobra volja,Tuga, Znanje...i izmedju ostalih i Ljubav.

Jednog dana su shvatili da ce njihovo ostrvo potonuti, te su pripremili svoje brodove da bi ga napustili.Jedino je Ljubav zelela ostati do posledjeg trenutka.Kada je ostrvo bilo tren do potonuca, Ljubav odluci da potrazi pomoc.

Bogatstvo je prolazilo u blizini i Ljubav upita:,,Bogatstvo mozes li me povesti sa sobom?''

,,Ne mogu, mnogo je zlata i srebra na mom brodu, nema mesta!''

Ljubav tada odluci pitati Ponos koji je prolazio na velicanstvenom brodu.,,Ponose, prklinjem te, mozes li me povesti sa sobom?''

,,Ne mogu ti pomoci ljubavi'' odgovori Ponos ,,ovde je sve tako savrseno, mogla bi mi unistiti brod.''

Tada je Ljubav zamolila Tugu, koja je prolazila kraj ostrva:,,Tugo,molim te povedi me sa sobom.''

,,Oh,Ljubavi tako sam tuzna,da ne mogu.''

Kada je Dobra volja prolazila kraj ostrva toliko je bila zadovoljna da nije ni cula Ljubav kako je doziva.

Tada Ljubav zacu neki glas:

,,Dodji Ljubavi, ja cu te povesti sa sobom.''

Bio je to starac u malenom camcu.Kada su stigli do kopna, Ljubav se iskrca, a starac ode.Ljubav je bila toliko srecna, da je zaboravila  pitati starca za ime.Ljubav shvati koliko mu duguje, te upita Znanje.

,,Znanje ti sigurno znas ko me je spasio?''

,,To je bilo Vreme.'' ogovori Znanje.

,,Vreme?'' upitala je Ljubav, ,,Pa zasto bi me Vreme spasilo?''

Znanje puno mudrosti odgovori:,,Zato sto je samo Vreme sposobno proceniti koliko je Ljubav vazna u zivotu..."