25.8.2009 -

gledam malopre neke stare fotke.farmerke sa tregerima,mornarska majica,ona na plavo bele pruge,i neizostavan detalj tog vremena-crvena pionirska marama .nekakvo takmicenje u recitovanju..fino,pametno dete,sa svim peticama (doduse samo u nizim razredima,ali ok),mladi izvidjac,ziveo svoj mali zivot setajuci svog psa i ne silazeci sa bicikla...

izlasci..devojke..ljubav..posao..

jedno lecenje,jedna veza..ona me ostavlja,a ostavio sam joj srce..ne mogu da izdrzim,pocinjem ponovo.jaci je od mene..meseci..godine..pakao..lekovi..infuzije...

prelom.odjednom.samo je dosao,nepozvan,nicim izazvan.moram da stanem,moram da pokusam jos jednom.zbog sebe,zbog keve,zbog buducnosti ako je bude,ako nastavim da zivim..

upoznajemo se.pocinjemo da se vidjamo.nije iz bg-a.iz jednog malo mesta u vojvodini.napolju najhladnija zima koju pamtim.nista nije smetalo.bio sam apsolutni pobednik.jaci od zime,jaci od samog djavola.sa njom.duplo jaci.sve veze do sada,svi zivoti do sada,sve smrti do sada su bile smesne.ovo je bila pobeda nad pobedama.novi pocetak.pocetak zivota,i po njenim recima,ni smrt nas ne moze razdvojiti.

dajem joj sebe.otvoreno.celog.bez rezerve.sebi ne ostavljam nista.sve je kod nje.

i tog dana,odjednom,niotkuda,govori mi da je kraj.znala je da mi kopa grob.znala je da sam bez nje mrtav.znala je da se tako voli samo jednom.znala je sve moje smrti,znala je da ce ova biti najteza.bez trunke grize savesti je rekla da zaboravim.sve da zaboravim.kao da nas nije bilo.kao da se nikada nismo sreli.okrenula se i otisla.

sedim.ne spavam.ne spava mi se nocima,ne mogu.razmisljam.mozda i previse.ni prva ni poslednja.znam,sve znam,znam da cete mi reci da patetisem,da su ovo price za spanske sapunice,itd..ali nije bas tako.znala je da cu ponovo poceti da se druzim sa njim.ona je bila jedina dovoljno mocna da me sacuva.i bio sam joj beskrajno zahvalan.dobila me je za tu uslugu,celog.ono sto zene samo u bajkama dobijaju od muskarca.ali je pogazila svaku,ali svaku jebenu rec koju je izgovorila.a ja je i dalje beskrajno volim.i na neki cudan nacin cu je zauvek voleti.jer,ponavljam,ona je jedina koja je uspela da stane izmedju mene i demona.jedino se i dalje pitam-je li bila andjeo,ili samo jos veci demon od ovog sa kojim se inace druzim?mozda nikada necu saznati.kao sto ni ona nikada nece saznati koliko je neko voli.jos uvek,bez obzira na sve.

kako bih voleo da samo za trenutak ponovo budem onaj mali u prugastoj majici.