Зашто ћирилица? 

Објективни и субјективни разлози пише

Страхиња Радић

      На крају, постоје и субјективни разлози: поглед на ћирилични текст милији је српском оку и души него на латинични, у свест српску се складне форме ћириличних знакова сливају као „хитри напици брзе медовине“, како би то Толкин рекао. Подсвесно сазнање да је текст писао сродник, Србин или Рус, а не неки странац, греје душу и благотворно делује на читаоца.

Нажалост, почетком двадесетог века почело је опадање, а касније и прогон ћирилице. Бар да се све зауставило на томе! Вероватно ниједан други народ на свету није толико мрзео себе, своје порекло, веру, културу, па чак и језик којим говори и писмо којим пише колико су то Срби у двадесетом веку. И ниједан народ се није толико трудио да затре сваки траг своје индивидуалности. Нажалост, то се наставља у двадесетпрвом веку. Исти они који су уништавали сваку успомену на једно другачије време крајем двадесетог века добили су нови адут: рачунаре. Будући да су рачунари какве данас користимо амерички изум, природно је да се сва комуникација између корисника и рачунара обавља на енглеском. Када су развијени начини да се софтвер преведе и у сваком смислу прилагоди неенглеским језицима, било је касно: многи су већ упали у замку новог lingua francа. Чему превод када он, на пример, за ScreensaverSkrinsejver или за Plugin гласи Plagin? Поред тога, латиница се, када је још постојала потреба правдања њеног коришћења, „лакше подешавала“. Људи су pisali i jos pisu tekst slican ovome, bez nasih znakova, pa se kuca i kuca nisu mogli razlikovati.  Данас смо, опет на нашу велику несрећу, преплављени латиничним текстовима, до те мере да полако почињемо да мењамо чак и језик и „менталне слике“, начин на који сваки народ посебно схвата свет који га окружује.