Перун

Готово ништа везано за веру Старих Словена се не може са сигурношћу тврдити, већ све спада у домен научних теза. Перун је Стара словенска вера Небо и непогода ( Падавине , Лето олуја ) односно бог громовник, нека врста Словенског Зевса, коме су се стари Словени често обраћали током Суша . Његов дан је био четвртак , а посвећени су му Храст и перуника (или богиша). Полуверни или сујеверни, који тек прилазе цркви, под утицајем хришћанства обраћају се за помоћ Светом Илији .

Храст и перуника - Перунове биљке

Храст је дрво посвећено Перуну, јер се веровало да гром најчешће у њега удара, а остаци овога се и дан данас могу видети широм Србије јер су храстови најчешће бирани за дрва записе. Остале је забележено да су у Перуновим светилиштима гореле вечне ватре које су одржаване храстовином, а онога коме би се та ватра угасила чекала је смртна казна. Овај обичај вуче корене из давнина, још из времена када људи још нису знали сами да запале ватру, већ су се морали ослањати на тзв. небеску ватру (удар грома) која је вероватно ударала најчешће у храст, након чега су људи били приморани да је одржавају да би себи олакшали опстанак. Дрво, храст, у коме борави громовник се у Срба зове грм. Тако се и огроман храст испод кога се окупише устаници да се 23 априла 1815. (по старом календару) подигну против Турака зове таковски грм. Но њега једног дана удари гром и расцепи на пола, те сад на његовом месту стоји спомен Књазу Милошу и ове речи уклесане: „Овај грм ће време да осуши.И камени стуб ће да поруши.Али Србија вечито остаће.И Милоша име спомињаће.“ Грмови су имали значајну улогу у животу Срба. Стога не чуди што су се испод њих одржавали сабори, окупљали хајдуци и устаници (Таковски грм, Кочин грм, Храст у Липовцу, Вишевцу, Марковцу). Данас у Шумадији има још око 50 грмова са обимом стабла преко 4 м и старошћу преко 200 година. Перуника или Богиша је уско везана са Перуном на шта указују и њени називи. Ова веза се види у обичају званом Богиша забележеном у Дубровнику у ком се освештава перуника или богиша која се након тога чува у кући да би је штитила од грома и да би се њом лечили болесници.