Vraćam se u vrtove detinjstva,

ispod streha bezbrižnosti,

u dvorišta nevinosti,

senke sreće,

u platonsko u  rekama.

Vraćam se među note,

mirise pokošenih trava,

ptica cvrkut

i svitaca svetlucanje.

U trešnjina polja

koja ne behu zabranjeno voće,

u malinjake jarko crvene,

ispod streha onih,

sto dodase plavu

u tri boje duge,

gde beskraj se skraja,

gde zelena polja,

poput misli mojih

nemaše početka,

prepreka i kraja.