Praštam ti radosti nedoživljene,

Dodire nesebične,

Usne nikad dodirnute

I puteve sudbine naše

Ukrštene daleko

U praskozorju tišine

Među stenama nepomičnim.

Praštam ti snove

Od prašine satkane,

I vetar što odnese ih

Među šapat svetova,

Gde vile nose ih

Na krilima prozirnim.

Praštam ti i ono

Što praštati se ne da-

Praskozorja rana,

Snove od prašine,

Neumitnu radost

Uzdahe i htenja.