Tera me nešto
mešu krošnje stabala,
među nikad neomeđeno,
vedrim islima optočeno,
pesmom kosača pokošeno,
svežinom sena namirisano.
Tera me nešto
među jabukovce
gde spokoj stanuje
i mir duše spava,
među beskraj svetova
na krilima vetrova
gde počinje san,
a nestaje java.