po Konstantinu
Kad je javljeno da sigurno dolaze,
iz pravca mora, još pre zore,
siđosmo u crne podrume,
noseći hleb, novine i tranzistore.
Lako je pešadiji, ona ode,
u šume s one strane reke.
I naše vođe su preko vode
otišle na nove pregovore.
Zato po svim pravilima u had,
krenusmo bez panike i straha.
možda se samo u dva-tri maha
jače zalupiše komšijska vrata.
Dokon svet, dole, razgovor započe
između kaca, drva i starih kada,
jedna bledunjava baka pokaza sliku
iz dana kad je bila mlada -
i nekoliko sati jedni drugima
poveravasmo se kao na ispovesti.
Tako gotovo prečusmo vesti
sa granica, da bombi neće biti.
Evo, već se i smrklo,
a nema pomena od bombardera.
I šta ćemo sad, bez njih, nebeskih?
Izjutra počeće nova era.
Slobodan Zubanović
Pesma je objavljena 22-om broju časopisa "Reč", datuma; jun 1996 - dakle, pune tri godine pre NATO bombardovanja!
Kad je javljeno da sigurno dolaze,
iz pravca mora, još pre zore,
siđosmo u crne podrume,
noseći hleb, novine i tranzistore.
Lako je pešadiji, ona ode,
u šume s one strane reke.
I naše vođe su preko vode
otišle na nove pregovore.
Zato po svim pravilima u had,
krenusmo bez panike i straha.
možda se samo u dva-tri maha
jače zalupiše komšijska vrata.
Dokon svet, dole, razgovor započe
između kaca, drva i starih kada,
jedna bledunjava baka pokaza sliku
iz dana kad je bila mlada -
i nekoliko sati jedni drugima
poveravasmo se kao na ispovesti.
Tako gotovo prečusmo vesti
sa granica, da bombi neće biti.
Evo, već se i smrklo,
a nema pomena od bombardera.
I šta ćemo sad, bez njih, nebeskih?
Izjutra počeće nova era.
Slobodan Zubanović
Pesma je objavljena 22-om broju časopisa "Reč", datuma; jun 1996 - dakle, pune tri godine pre NATO bombardovanja!