Beogradoholik

DEVEDESETE

Sun, 09 Oct 2011 11:23:00 +0200

Za sve one sa pam�enjem zlatne ribice jedan *lep* podsetnik! http://www.blogche.co.rs/jebite-se-devedesete/ Prijatno

rek'o �ika-Poglavica

Mon, 04 Jul 2011 05:23:00 +0200

testiramo.......... testiramo! 1,2 1,2 1,2! je l' dobro? (-8

Best of Twitter

Wed, 22 Jun 2011 15:56:00 +0200

Kona�no sam se nakanio da aktiviram svoj blogi� Best of Twitter pa izvol'te!

OPET je nema!

Thu, 03 Mar 2011 16:19:00 +0100

Ukoliko ste na Novom Beogradu i vidite je, javite na dole naveden broj!

Hvala

IZGUBLJENA DINA!

Fri, 25 Feb 2011 15:25:00 +0100

Izgubila se Dina! poslednji put je vi�ena kod OTP banke na Novom Beogradu. �upava je, veli�ine labradora, ima crvenu ogrlicu. Izrazito je umiljata, dru�eljubiva, svakome prilazi! Ukoliko je neko vidi, javiti na tel. 063-83-87-026

VELIKO HVALA!!!!!

Bye, Chuck, we have a superhero of our own!

Sat, 10 Apr 2010 16:28:00 +0200

Suze Ivice Dacica lijece rak. Steta sto on nikada nije zaplakao.

Ivica Dacic ne spava. On ceka.

Ivica Dacic ne ide u lov jer rijec 'lov' podrazumijeva mogucnost neuspjeha. Ivica Dacic ide ubijati.

Ivica Dacic je brojao do bezbroj - dvaput.

Ivica Dacic je vec bio na Marsu; zato tamo nema znakova zivota.

Ako vidis Ivicu Dacica, on vidi tebe. Ako ne vidis Ivicu Dacica, mozda te samo nekoliko sekundi dijeli od smrti.

Ivica Dacic ima rijec kojom zove osobu koju strpa u komu; ta rijec je 'sretnik'.

Glavni izvoz Ivice Dacica je bol.

Kad Ivica Dacic ispunjava poreznu prijavu, posalje prazne formulare i sliku sebe u borbenoj pozi. Ivica Dacic nikada nije morao platiti porez.

Ivica Dacic je osvojio tri Grammya za zvuk koji proizvodi njegova noga u kontaktu s necijim licem.

Kako bi dokazao da nije tesko pobijediti rak, Ivica Dacic je dvije godine pusio petnaest steka dnevno i dobio sedam vrsta raka - i pobijedio ih dizuci tegove 15 minuta.

Ivica Dacic je narucio Big Mac u Burger Kingu, i dobio.

Neki slijepac je jednom prilikom stao Ivici Da?i?u na nogu. Ivica je uzviknuo, 'Znas li ti tko sam ja!?Ivica Dacic!'. Puko spominjanje njegova imena izlijecilo je covjekovu slijepocu. Nazalost, prva, zadnja i jedina stvar koju je ovaj ikada vidio bio je Ivicin fatalni polukruzni udarac.

Ivica Dacic spava s upaljenim svjetlom. Ne zato sto se boji mraka, vec zato sto se mrak boji njega.

Parkirni znak sa slikom kolica ne znaci da je mjesto rezervirano za invalide. Zapravo je to znak upozorenja, da mjesto pripada Ivici Da�i�u i da cete ubrzo postati invalid ukoliko tu parkirate.

Ivica Dacic cesto donira krv Crvenom Krstu. Ali nikada svoju.

Kada je u zatvoru, Ivica Dacic uvijek daje, nikada ne prima.

Najbrzi put do covjekova srca je pomocu sake Ivice Dacica.

Ne postoji teorija evolucije, samo lista bica kojima je Ivica Dacic dopustio da zive. Sta je prolazilo kroz misli svih zrtava Ivice Dacica prije nego umru??? Njegova cipela!

Policija oznacava sve koji napadnu Ivicu Dacica sifrom 45-11...
samoubistvo!!

Ivica Dacic je jedini covjek koji je pobjedio zid u partiji tenisa!

Kako Ivica Dacic pravi maslac?? Polukruzno udari kravu i maslac izlazi ravno vani!

Uvodna scena iz filma "Spasavajuci vojnika Ryana" bazira se na igranju "Granicara"(izmedju dvi vatre) u drugom razredu Ivice Dacica.

Ninja Kornjace su bazirane na istinitoj prici. Ivica Dacic je jednom progutao cijelu kornjacu, i kad ju je posrao kornjaca je bila visoka 1.70m i znala je karate.

Brzi od metka... snazniji od lokomotive... u stanju da preleti najvise zgrade... da to su vjezbe za zagrijavanje Ivice Dacica.

Ivica Da?i? vas moze udariti tako jako da vam izmjeni DNA.

U Bibliji pise da je Isus pretvorio vodu u vino. Ali tada je Ivica Dacic pretvorio vino u pivu.

Ivica Dacic se ne tusira, on se kupa u krvi.

Konkurs za najbolju de�ju fotografiju Novog Beograda

Mon, 29 Mar 2010 04:06:00 +0200

Konkurs za najbolju de�ju fotografiju Novog Beograda završen je 22. marta, a na ovom mestu mo�ete pogledati fotografije koje su ušle u u�i izbor na osnovu procene stru�nog �irija.

Opština Novi Beograd raspisala je, drugu godinu zaredom, nagradni konkurs za najbolju de�ju fotografiju pod nazivom „Kako ti vidiš Novi Beograd”. Na konkurs koji je bio otvoren do 22. marta pristigao je veliki broj radova, a �iri je napravio selekciju radova koji suobjavljeni na sajtu opštine i za koje �e mo�i da se glasa.

�iriranje radova je obavljeno u okviru u Novobeogradske kulturne mre�e. Selekciju prispelih radova obavio je stru�ni �iri u sastavu: Ana Kne�evi�, magistar multimedijalnih umetnosti, Branislav Stankovi�, magistar fotografije, i �or�e Arnaut, istaknuti umetnik.

Zbog dora�ivanja aplikacije za glasanje ono �e po�eti od ponedeljka, 29. marta, a do tada fotografije mo�ete pogledati na ovoj lokaciji. Glasanje �e trajati do 7. aprila.

Sve fotografije koje su ušle u u�u selekciju su razvrstane prema uzrastu u�enika u dve kategorije: osnovna i srednja škola.

Za autore najboljih fotografija obezbe�ene su i vredne nagrade. Proglašenje pobednika bi�e na sve�anosti povodom Dana opštine.

Link

P.S. Fotke moje sestri�ine Marine su 4 i 5 odozgo, pa glasajte za nju ako vam se svi�a ;-)

NA DANA�NJI DAN

Fri, 12 Mar 2010 21:13:00 +0100

Mi smo veseo narod, koji istovremeno ceni pesimizam jer ga smatra otmenim i osloba�a od odgovornosti.

Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami!

Ne mo�ete da suzbijete po�ar, a da se ne ope�ete, na mo�ete da suzbijete poplavu a da se ne pokvasite i ne mo�ete da se borite sa organizovanim kriminalom a da vam ne prete.

Me�unarodna zajednica je kao klima- ne mo�ete da je priznate ili ne, veæ da se adaptirate

Moramo kao narod da odrastemo i kao ljudi da prihvatimo cenu tog odrastanja.

Nije uobi�ajeno da razvaljujete vrata pre nego što pokucate.

Nalazimo se u brodu punom vode i svi je moramo izbacivati i ploviti u istom smeru.

Ako neko misli da æe zaustaviti sprovo�enje zakona time što �e mene ukloniti onda se grdno vara, jer ja nisam sistem.

Codex Alimentarius

Sat, 27 Feb 2010 23:45:00 +0100

Tekst koji sledi sam pre izvesnog vremena dobio mailom. Po pravilu, sve prosle�ene poruke koje imaju ono legendarno "FW:" u zaglavlju bez pardona završavaju u Trash-u, ali ova poruka me navela na ozbiljno razmišljanje. Bacimo li 50% re�enog u vodu, i dalje nam se, blago re�eno, crno piše svima! Znate me, znate da sam po ube�enju ogor�eni anti-globalista i prili�an euroskeptik, tako da sve ovo mo�da previše dramatizujem, ali bolje biti takav nego ostati ravnodušan i propustiti da nešto uradim dok se još mo�e, a mo�e se. Uprkos zahuktaloj mašineriji Novog Svetskog Poretka još verujem u snagu gra�anske svesti i gra�anske neposlušnosti.

Fight The Power!!!

Sti�e nam Codex Alimentarius

Vrlo verovatno, velika ve�ina nije ni �ula za Codex Alimentarius, zar ne? Ako niste �uli, to zna�i da je elita postigla svoj cilj, jer im upravo to najviše odgovara. Kada biste znali šta je Codex, njihov bi opstanak bio ugro�en. A upravo to �elimo posti�i ovim blogom, jer Codex dolazi. Stavlja se u upotrebu 31. Decembra 2009 godine. Mo�da vam u ovom trenutku to ne zna�i ništa , ali nakon što vam obrazlo�im šta je zapravo Codex, bi�e vam jasno. Ako po�nete da razmišljate o njemu, moj �e cilj biti postignut.

Šta je zapravo Codex?

Codex Alimentarius je skup pravila za regulaciju poljoprivrede i potpunu kontrolu hrane od semena do kona�nog proizvoda. Pokuša�u na što jednostavniji na�in da napišem šta zna�i njegova primena.

- Pod Codexom više nije potrebno ozna�avati �ivotinje koje su genetski promenjene, što je do sada bilo obavezno.
- Povr�e i seme �e biti izlo�eno zra�enju. Trenutno se to radi samo kod semena i povr�a koje mora dugo putovati, kako bi ostalo što du�e sve�e. Pod Codexom �e to biti obavezno za sve �ivotinje.
- Usvajanjem Codexa �e sve �ivotinje, koje se uzgajaju za hranu ili mleko, morati dobijati Monsanto hormon rasta i Monsanto antibiotike. Napomenu�u da je Monsanto najveši proizvo�a� genetskih uzgajenih �ivotinja na svetu.
- Ljudi �e oboljevati zbog konzumiranja genetski uzgajene hrane. Tu uska�e farmacija, koja �e ponuditi pomo� u obliku svojih lekova. Gotovo svi prirodni lekovi postaju zabranjeni i ozna�eni kao opasni, a bi�e dozvoljeni samo farmaceutski proizvodi. Pa neka mi još neko ka�e da je hemija zdravija od prirodnih sastojaka. Prirodni lekovi su konkurencija farmaciji, te ih zato �ele ukinuti. Vitaminski dodaci mo�i �e se dobiti samo na recept.
- Codex u osnovi spre�ava i ukida prirodno organsko ratarstvo. Da još jednom sve pove�em. Codex Alimentarius �e svu kontrolu nad hranom dati u ruke farmaciji i Monsantu kao najve�em proizvo�a�u genetski prera�ene hrane. Ako se ostvare sve crne slutnje, u roku od 10 godina �emo na policama u prodavnicama imati samo genetski uzgajanu hranu, a organske, ekološke i biološke ne�e više biti. Seljaci �e svake godine morati da kupuju seme od Monsanta, a njihovo seme ima ugra�en gen koji spre�ava dalje razmno�avanje. Drugim re�ima, ne proizvode seme, tako da seljaci moraju svake godine iznova kupovati seme. Naravno, od Monsanta.
IIronija je u tome da �emo mo�da u proseku du�e �iveti , ali �e kvalitet �ivota biti slabiji, jer �e ishrana biti nekvalitetna. Bi�e puno bolesti, farmacija �e nam prodavati svoje proizvode i lekove, tako da i oni dobijaju svoj deo kola�a. A sada ono najstrašnije. Zbog posledica uvo�enja Codexa na svetu �e umrijeti oko 3 milijarde ljudi. Da, tako je. 3 milijarde!!! Zašto? Zbog pomanjkanja hrane, nekvalitetne hrane, �ak i od bolesti od kojih je mogu�e ozdraviti, jer �e prirodni lekovi biti zabranjeni, imunitet oslabljen zbog nekvalitetne genetski uzgajane hrane.
Koje je rešenje i šta se mo�e u�initi?
Širite ovu vest. Recite svim prijateljima, poznanicima, školskim drugovima, saradnicima, porodici i jednostavno svima koje poznajete. Pišite blogove, šaljite mail-ove, pri�ajte o tome. Vremena je malo, ali još nije prekasno.
Za Codex je zadu�ena posebna Codex Alimentarius komisija. 1994. godine su pokušali uvesti Codex u SAD, ali su ljudi uvideli o �emu se radi i naveliko pisali lokalnim politi�arima, kongresmenima. Trgova�kim lancima je postalo jasno da �e propasti ukoliko se uvede Codex, te su sami lobirali za spre�avanje njegovog uvo�enja. I zajedno su postigli da Codex na kraju nije uveden. Nakon toga se komisija okrenula Evropi i, prema svim pokazateljima, tu �e im uspeti. Ra�unaju na ve�u podeljenost trgovine i slabiju komunikaciju me�u dr�avama, što je ta�no.

Šta ako se Codex stvarno uvede?

U tom vam slu�aju toplo preporu�ujem da jedete što je više mogu�e doma�e uzgajane i prera�ene hrane. I još nešto vrlo va�no. �uvajte seme!!! Uvo�enjem Codexa �e biti teško ili gotovo nemogu�e kupiti genetski neprera�eno seme. Zato ih obavezno spremajte kod ku�e. Ako imate mogu�nost, pove�ajte svoj vrt i pokušajte napraviti što ve�e zalihe zimnice, kako biste i preko zime mogli jesti što više zdrave hrane. Budite oprezni šta kupujete. Naj�eš�e su proizvodi ve�ih i najviše reklamiranih proizvo�a�a ustvari najgori po zdravlje.
--------------------
Još nešto....
Što je Codex Alimentarius?
Codex Alimentarius je organizacija, osnovana prije 40-ak godina od strane Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) i Organizacije za Hranu i Poljoprivredu (FAO) pod pokroviteljstvom UN. Codex je bio osnovan sa dobrom svrhom zaštite potroša�a i kontrole sigurnosti hrane.
Pod svojim krilom Codex ima više od 20 dr�avnih komisija, koje rade na tome, da definišu standarde i smernice, koje na me�unarodnom nivou kontrolišu proizvodnju i sigurnost hrane. Još jedan od njenih ciljeva je rešavanje problema povezanih sa genetski modifikovanom hranom i biotehnologijom.
Na �alost, s vremenom organizacija je pala pod uticaj velikih farmaceutskih i poljoprivrednih korporacija i proizvo�a�a genetski modifikovane hrane. Umesto da štiti interese potroša�a, danas Codex Alimentarius predstavlja interese ogromnih korporacija, poput Monsanto.
Codex Alimentarius nije zdravstvena komisija, nego komisija za trgovinu. Prioritet Codexa je ostvarenje interesa multimilionskih firmi za proizvodnju hrane i lekova, a ne dobrobit i zdravlje potroša�a.
Codex Alimentarius je usko povezan sa Svjetskom Trgovinskom Organizacijom (WTO). WTO koristi kriterijume, razra�ene Codexom, da bi postavila pravila i standarde me�unarodne trgovine.
Koja pravila name�e Codex Alimentarius?
Pravila, koja name�e Codex razra�ena su sa ciljem da osiguraju zaradu ogromnih korporacija, koje proizvode hranu, i za firme, koje se bave genetskim in�enjeringom. Ova pravila predstavljaju ogromnu opasnost za zdravlje svake osobe na našoj planeti.
To, što oni predla�u je apsurdno. Prirodni dodaci prehrani, alternativni lekovi, vitamini i minerali �e postati nezakoniti, dok �e se otrovne hemikalije koristiti kao dodaci prehrani i aditivi. Ve�ina hrane �e biti podvrgnuta zra�enju, a na genetski modifikovane proizvode ne�e se smeti staviti oznaka GMO.
Kriterijumi koje name�e Codex:
Genetski modifikovana hrana: uvo�enje genetski modifikovanih proizvoda na globalnom nivou GMO kampanja se vodi od strane SAD i Kanade, a Europa �e morati popustiti pod njihovim pritiskom bi�e dozvoljeno da se seme "Terminator" prodaje u me�unarodnim okvirima sti�u novi genetski modifikovani �ivotinjski proizvodi genetski modifikovani proizvodi više ne moraju imati oznaku GMO na etiketi
Ekološki uzgoj:
smanjenje standarda eko uzgoja
podrška ogromnim poljoprivrednim korporacijama sa "isplativijom" proizvodnjom
uvo�enje razli�itih sinteti�kih aditiva i metoda
procesuiranja u eko-proizvodnji
prema zakonu eko-uzgajiva�i od sada smeju podvrgnuti svoje proizvode zra�enju
na etiketi eko-proizvoda ne moraju biti navedeni sastojci ne-organskog porekla
Aditivi:
više od 300 razli�itih aditiva (ve�inom sinteti�kih) su odobreni kao "sigurni". Me�u njima su aspartam, BHA, BHT, potassium bromat, tartrazine itd. ne uzima se u obzir potencijalan rizik dugoro�nog koriš�enja namirnica sa takvim i tim aditivima
Postotak pesticida u hrani: dopušta se visoki procenat više od 3,275 vrsta pesticida u hrani, uklju�uju�i i te, za koje se zna da su kancerogeni ili poreme�uju rad endokrinog sistema, na primjer, 2,4-D, atrazine, methyl bromide
ne uzima se u obzir rizik po zdravlje usled dugoro�nog koriš�enja namirnica sa pesticidima
Hrana i dodaci prehrani: minimalna dnevna doza vitamina i minerala je spuštena za 75%
postavljena je oštra granica izme�u hrane i lekova. Nutrijenti �e od sada spadati u kategoriju lekova
dodaci prehrani �e morati prolaziti klini�ka ispitivanja, što je preskupo za ve�inu proizvo�a�a. Ovo daje zeleno svetlo velikim korporacijama i uništava male proizvo�a�e.
Spuštanje minimalne dnevne doze nutrijenata �e imati ozbiljan negativan uticaj na zdravlje �ove�anstva
�injenice:
Britanija je prihvatila Codex Alimentarius bez obzira na protest više od milion ljudi.
�eška je jedina �lanica Evropske Unije, koja se još uvek odupire Codexu.
Sve dr�ave, koje ulaze u Svetsku Trgovinsku Organizaciju, na kraju �e biti prisiljene da pristanu na smernice Codex Alimentarius.
Neki upozoravaju, da je krajnji cilj Codexa: tretiranje svih �ivotinja sa antibioticima i hormonima
100% genetski modifikovani usevi
Hrana, podvrgnuta zra�enju
Izbacivanje sa tr�išta eko-proizvoda i prirodnih lekova
Da li moramo prihvatiti pravila, koja name�e Codex?
WTO odre�uje smernice svetske trgovine, a dr�ave-�lanice moraju poštovati ta pravila.
Dr�ave-�lanice WTO-a prakti�no ne mogu odbiti smernice Codexa, jer u �e protivnom biti podvrgnute teškim sankcijama i ogromnim kaznama.
Primer jednog takvog konflikta je Evropska Unija, koja je zabranila uvoz mesa krava, uzgajanih uz pomo� vešta�kih hormona rasta iz SAD i Kanade.
Zbog nepoštovanja pravila WTO-a, Evropska Unija sada mora godišnje ispla�ivati 116 miliona dolara SAD-u i 11 miliona dolara Kanadi. Takva situacija se nastavlja ve� du�e od 10 godina, bez ikakvih naznaka rešenja.
Dakle, dr�ave koje nemaju dubok d�ep, mora�e se slo�iti sa pravilima, koje name�e WTO i Codex.
Što mo�emo u�initi?
Iskoristite svoje pravo na demokratiju!
Kontaktirajte predstavnike vlade i informišite ih o tome šta ose�ate u vezi uvo�enja pravila Codexa.
U�estvujte u ANH kampanji protiv Codex Alimentarius!
Više o ANH kampanji i peticijama pro�itajte ovde:
http://www.anhcampaign.org/get-involved

Informišite se!
Saznajte više o Codex Alimentrarius. Znanje je mo�no oru�je.
Informišite druge.
Prosledite ovaj �lanak svojim prijateljima.
Budite pozitivni.
Nemojte gubiti nadu. Zajedno mo�emo imati mo� uticaja na sled doga�aja.

Preoptere�enje

Thu, 31 Dec 2009 23:31:00 +0100

Preplavljuje me brzina i šarenilo kadrova. Gasim tv. Preplavljuje me mnoštvo zvukova. Gasim radio. Preplavljuje me višak rije�i. Zatvaram knjigu. Spuštam glavu na jastuk, gledam u zid. Pcepane tapete.... jedva vidljive, rapave šare.

Novembar 2009

K��! SNEG K��!

Wed, 30 Sep 2009 19:09:00 +0200

Stay tuned.... I'm coming :-D

U O�EKIVANJU BOMBARDOVANJA

Mon, 14 Sep 2009 19:46:00 +0200

po Konstantinu

Kad je javljeno da sigurno dolaze,
iz pravca mora, još pre zore,
si�osmo u crne podrume,
nose�i hleb, novine i tranzistore.

Lako je pešadiji, ona ode,
u šume s one strane reke.
I naše vo�e su preko vode
otišle na nove pregovore.

Zato po svim pravilima u had,
krenusmo bez panike i straha.
mo�da se samo u dva-tri maha
ja�e zalupiše komšijska vrata.

Dokon svet, dole, razgovor zapo�e
izme�u kaca, drva i starih kada,
jedna bledunjava baka pokaza sliku
iz dana kad je bila mlada -

i nekoliko sati jedni drugima
poveravasmo se kao na ispovesti.
Tako gotovo pre�usmo vesti
sa granica, da bombi ne�e biti.

Evo, ve� se i smrklo,
a nema pomena od bombardera.
I šta �emo sad, bez njih, nebeskih?
Izjutra po�e�e nova era.

Slobodan Zubanovi�

Pesma je objavljena 22-om broju �asopisa "Re�", datuma; jun 1996 - dakle, pune tri godine pre NATO bombardovanja!

Lupus in fabula

Fri, 21 Aug 2009 07:34:00 +0200

Rano jutro, u blizini dete pla�e... neutešno, tu�no, otegnuto.
Sutradan, ista situacija - iz pansiona prekoputa opet de�ije otegnuto plakanje.
Kona�no, ju�e ugledam de�aka, od nekih 4-5 godina, ide sa ocem (grmalj, k'o trokrilni orman) na pla�u. �ujem ga kako ka�e "A kako mali vuk zavija?" I de�ko krene da zivija!
Eto njih dvojica jutros, krenuli sabajle, da otklju�aju pla�u. "Ho�emo li, sine, malo da zavijamo?" I tako, krenuše otac i sin celim putem glasno zavijaju�i.

�itulja

Thu, 13 Aug 2009 03:13:00 +0200

Zalud diplome, zalud titule, zalud Švica, zemlja gotovo savršena...... Jedna moja prijateljica je vrlo jezgrovito srezala "Pa�enici!"

Intel-�ljage

Sat, 08 Aug 2009 23:45:00 +0200

Sedim na terasi, pijem prvu kafu, �itam knjigu, kad levo od mene, sa ulice �ujem glas i govor - ista Olja Be�kovi�, okrenem da pogledam ko pri�a - opet Olja Be�kovi�..... mo�da jedno... 5-6 godina mla�a - plavuša, srednjeg rasta, duguljastog lica, karakteran nos! :-) Velike, fensi nao�are za sunce, svetlo �uti bikini.

"Nema analize, nema objašnjenja - kad ka�em ne, to onda zna�i ne!" :govori devoj�ici od nekih 13-14 godina, o�igledno k�erci. Idu ka pla�i, ali majka zastaje svakih par koraka da naglasi svoje re�i.
"I molim te, kakav to re�nik koristiš sa dedom? Kakav je to re�nik, molim te? Katastrofa! Ne�u to više da �ujem!"
"Mora�emo ozbiljno da razgovaramo! Ne�e mo�i više tako, mlada damo!"

I tako, mic po mic, majka blamira svoje dete pred celom ulicom (pla�a, kao za inat, nikako da nai�e!!!) - u primorskim mestima zidovi imaju velike uši, tako da sumnjam da neko nije �uo prili�no glasnu i �ustru bukvicu!

Kladim se da je jadno dete u tim trenucima zavidelo deci koja imaju mo�da malo manje obrazovane i fine roditelje ali zato se cela sva�a brzo završavala - par zavaljenih �uški PIF!, PAF! ŠLJUS! i - mirna Ba�ka! Tako je barem bilo sa mnom, kad sam bio u tinejd�erskom dobu - najviše sam mrzeo kad su roditelji hteli da samnom "otvoreno porazgovaraju", kao sa odraslim"! U�as je kad imate mamu i tatu intelektualce!:-D

Šta �itate ovih dana?

It's too heavy, too heavy to be true*

Mon, 27 Jul 2009 03:03:00 +0200

Nikad mi ne�eš iza�i iz glave..... ma šta da uradiš! Gledam ponekad u vedro nebo, ponekad u olujno ili u šareno, ono pred zalazak sunca. Skoncentrišem se, iz sve snage, i pitam se: da li sve znaš - moje (crne, najcrnje) misli, moju tugu koja nado�e kao iznenadni visoki morski talas, bez ikakvog razloga..... tek tako..... u praskozorje, kad zbog ne�eg više ne mogu da spavam, ili predve�e - uvek onda kad nema nikog da me izvu�e iz sopstvenog mentalnog �ivog blata. Znam da sve znaš, prosto, moraš da znaš! Jer - nebo odbija misli, moje, tvoje, svih nas. Moja jedina preostala nada. Moram u to da verujem. Svi ostali kanali su odavno pokidani..... trajno, zauvek!? Tvojom, ne�ijom rukom, tvojom, ne�ijom voljom? �esto gledam kako dva broja svetle na ekranu. Okrenem ih (�emu?) - Automatski Glas nešto govori. Ne razumem šta... pokušavam da �ujem da li se još nešto �uje u pozadini, u beskrajnoj, nepodnošljivoj tišini iza.

Gledam pa�ljivo ve�eras zvezdano nebo iznad nemirnog mora. Ako se budem dovoljno jako skocentrisao, i dovoljno pa�ljivo gledao, mo�da �u ugledati, pored neke zvezdane magline, odraz tvojih o�iju - koje netremice gledaju u mene.

* Zahvaljujem se na ve�itoj inspiraciji grupi Eplay.

BO�NJA�KI RODOLJUB I SRPSKI PATRIOTA (Politika)

Sat, 20 Jun 2009 16:13:00 +0200

�ove�an i civilizovan, pošten i pametan, Rasim Ljaji� vra�a poverenje u mogu�nost da se politikom u Srbiji neko mo�e baviti iz plemenitih pobuda

Da li je mogu�e da neko bude istovremeno bošnja�ki rodoljub i srpski patriota? Toliko smo svi koji �ivimo na prostorima bivše Jugoslavije zatrovani mr�njom da se potvrdan odgovor na prethodno pitanje odbija kao u najboljem slu�aju neka vrsta nau�ne fantastike, a u najgorem kao zla namera opsenara koji bi da nas vrate u vreme bratstva i jedinstva.

Jedan politi�ar nas upu�uje da je �ove�nost ispred i iznad nacionalnih ideala, jer svaki nacionalni ideal, da bi uopšte ispunjavao uslove da se idealom zove, mora prethodno ispuniti zahteve �ove�nosti. U protivnom, nacionalni ideal nema prava na bivstvovanje. Na�alost, na prostoru bivše SFRJ, pa i u Srbiji, namno�ili su se pojedinci koji opšteljudske ideale zanemaruju. �esto zanemarena istina da „brat je mio koje vjere bio” neophodna nam je danas i ubudu�e kao što je bila i ranije.

Ljudi koji se ubrajaju u politi�ku i kulturnu elitu imaju odgovornost u višenacionalnim i višekonfesionalnim zajednicama koja nadmašuje odgovornost drugih pojedinaca. Tu svaka javno izgovorena re� ima dodatnu te�inu, jer izgovara je neko ko uti�e na mnoge.

U našoj sredini, na�alost, ima isuviše ljudi poput Velimira Ili�a kojima je drugoga uvrediti kao �ašu vode popiti. Problem je, me�utim, ote�an kada se uvreda odnosi na nacionalnu pripadnost nekog pojedinca, jer onda nije uvre�en samo taj pojedinac, ve� i njegovi sunarodnici. Pa ipak, ima i u Srbiji ohrabruju�ih politi�kih pojava. Radi se o Rasimu Ljaji�u, ministru rada i socijalne politike u vladi Republike Srbije. �ove�an i civilizovan, pošten i pametan, on vra�a poverenje u mogu�nost da se politikom u Srbiji neko mo�e baviti iz plemenitih pobuda. Štaviše, rezultati lokalnih izbora na Vo�dovcu i u Zemunu pokazuju da je jedan mali, ali ipak primetan deo bira�a ovih opština uo�io da i neko ko nije pravoslavac mo�e biti patriotski politi�ar. Šteta je što Lista za toleranciju Rasima Ljaji�a nije dobila ve�i procenat glasova, jer bi na taj na�in jasnije bilo stavljeno do znanja da hohštapleraj i lopovluk ne mogu pro�i kao srpsko rodoljublje, pa ni arogancija kao pravoslavna ili demokratska vrlina.

Treba sanjati dan kada u Srbiji verska pripadnost ne�e biti odre�uju�a za politi�ki uspeh darovitih i poštenih politi�ara. Mogu�e je da taj dan i nije tako daleko, naro�ito ako se gra�ani koji dele ovakvo uverenje potrude da tako i bude. Ako se ostvario san Martina Lutera Kinga od pre pedesetak godina, valjda �e se ostvariti i san ovdašnjih demokrati�nih duhova da imaju politi�are koji mogu pobuditi najbolje ljudske osobine, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost. Ako se danas, sude�i prema sociološkim istra�ivanjima, ve�ina gra�ana Srbije se�a Josipa Broza kao najboljeg politi�ara, a imao je autoritarni re�im pokojnog Broza ozbiljnih mana i po�inio je teške grehe i greške, u modernom dobu Srbije, onda se mo�emo nadati da srpska etni�ka pripadnost ne�e biti odre�uju�a za politi�ki uspeh u Srbiji u budu�nosti.

Znatniji politi�ki i mogu�i dr�avni�ki uspeh Ljaji�a imao bi i blagorodne posledice na odnose Srbije i Bosne i Hercegovine. Bošnjaci bi mogli uvideti da u Srbiji ne �ive samo mrzitelji svega muslimanskog, ve� da u njoj prebiva ve�ina koja nema takvih predrasuda i koja je spremna da prihvati Bošnjake kao jednako vredne sapatnike i istinsku bra�u. Mogu�e je da bi Bošnjaci i Srbi, kako u Srbiji, tako i u BiH, shvatili da jedni drugima nisu neprijatelji, ve� da bi mogli zajedno stvarati umniju i sre�niju budu�nost u kojoj bi se me�usobno pomagali. Nacionalna ravnopravnost, mir, socijalna pravda, društveni napredak i politi�ko sna�enje obeju nacija su vredni ciljevi. No, potrebno je da politi�ka i kulturna elita pru�a dobar primer koji bi gra�ani mogli slediti.

Naposletku, valja nešto primetiti: Ljaji�eva lista dobila je glasove onih koji ina�e glasaju za Demokratsku stranku. Ovi glasovi bi na nekim republi�kim izborima trenutno pripali jedinstvenoj listi koju vodi Boris Tadi�. Socijalna demokratija Srbije treba da se dr�i zajedno, ako �eli da ostvaruje dobre rezultate u budu�nosti. Demokrate treba da uva�avaju doprinos Ljaji�a dobrobiti društva Srbije u ve�oj meri no što su to dosad �inile. U protivnom, glasovi dati listi koju vodi Ljaji� mogli bi omogu�iti naprednjacima da budu ispred demokrata, kao što se dogodilo u dve beogradske opštine. No, ovo su manje va�na zapa�anja politi�kog analiti�ara; bitnija su zapa�anja sociologa o zna�enju i zna�aju koji Ljaji� i njegovi prijatelji imaju u sadašnjosti, i koji mogu imati u budu�nosti Srbije, Bosne i Hercegovine, pa i šireg podru�ja bivše Jugoslavije.

Dr sociologije, Filozofski fakultet Beograd

Jovo Baki�

[objavljeno: 16/06/2009]

The Obama Deception

Mon, 01 Jun 2009 01:02:00 +0200

Onima koji nikad nisu pali na "obamizam", film �e potvrditi njihove sumnje i strahove. Ljubiteljima Obame, kojih je mnogo više, ovo �e biti prilika da se mo�da ipak malo preispituju... za svaki slu�aj - da li je sve baš tako kako izgleda!?!

Opis filma: The Obama Deception - 1:51:21 - Mar 12, 2009

The Obama Deception is a hard-hitting film that completely destroys the myth that Barack Obama is working for the best interests of the American people.

The Obama phenomenon is a hoax carefully crafted by the captains of the New World Order. He is being pushed as savior in an attempt to con the American people into accepting global slavery.

We have reached a critical juncture in the New World Order's plans. It's not about Left or Right: it's about a One World Government. The international banks plan to loot the people of the United States and turn them into slaves on a Global Plantation.

Covered in this film: who Obama works for, what lies he has told, and
his real agenda. If you want to know the facts and cut through all the
hype, this is the film for you.

Svakako da film ima "rupa", ali koji nema. Mogu�e je da je sve ovo samo još jedna teorije zavere, ali treba ostati otvoren za druga�ije ideje. �injenica je da još od Kenedija svaki naredni predsednik je sve gori i gori, sve više samo pion, lutka nekim višim, mra�nim krugovima vlasti. Obama nije nista druga�iji, samo je mamac za mase promenjen, doteran shodno novim okolnostima.

http://www.youtube.com/watch?v=eAaQNACwaLw

MRAK ZA SPAS!

Sat, 28 Mar 2009 18:58:00 +0100

Ve�eras poka�ite malo globalne ekološke svesti! Zemlja je jedini dom koji imamo.

Šta �itate?

Mihajlo, gde si sad!?

Tue, 17 Feb 2009 14:10:00 +0100

Postoji vrlo jak razlog zašto je Mihajlo Obrenovi� vladao Srbijom kao prosve�eni apsolutista. Razlog se više nego jasno vidi iz prilo�enog video snimka. Mihajlo je znao skakvim "predstavnicima naroda" ima posla, te je svoje odluke i zakone hteo da donosi bez nepotrebnog ometanja, u miru i tišini! :-D