Rekao bih za sebe (ako se prenebregnu silne loše osobine! (-: ) da sam romantične prirode. Verovatno u nezdravim količinama. Ali, čak sam i ja u nekim stvarima realista....... neke stvari se moraju prihvatiti kakve jesu, jer u suprotnom ne valja! Jedna od tih surovih istina je da nijedna ljubav ne može opstati u svojoj prvobitnoj fazi, onakva kakva je bila na samom početku..... burna, strasna, nepredvidiva. Pre ili kasnije ona uđe u mirnije vode... krene pomalo i rutina, ako se ne pazi! (-: Pogotovo ako je daleko od očiju. I sve ja to znam savršeno dobro..... al' opet......
Donedavno su svakodnevno letele sms poruke.... (kako bi momci iz TBF rekli "ka Suncu, u nebesa di se gužvaju poruke SMS-a")..... ma, dnevno po 6-7. Čak bi se nadurila ako joj ne poželim dobro jutro, već to mora ona prva! A onda je sve prestalo, svelo se na krajnji minimum. Na ovom mestu moram da pojasnim jednu bitnu stvar (za one koji ne čitaju moj blog na Mojblogu); Ona i ja nismo par, već duže vreme (2,5 godine) nismo zajedno. Zašto? Duga i tužna priča o dvoje ljudi koji su propustili veliku šansu da budu srečni..... zbog nekih svojih slabosti..... ili pomanjkanja motiva..... teško je to danas reči. A nije više ni toliko važno. Možda je tako moralo biti... jer kako bi drugačije shvatili da smo uprkos razdvojenosti, novim vezama neraskidivo vezani, da smo istinski soul-mates, srodne duše. Sve njene užasne, mračne faze usamljenosti, izolovanosti, nemanja posla (što je nju, kao duplu Devicu, jako pogađalo) sam proživeo s njom, kao da se sve meni dešava. Tako je i ona prolazila kroz moje (česte) faze apatije, nesigurnosti, osećaja praznine. I baš zbog tog našeg novog, drugačijeg odnosa nema ljubomore. Kad god bi srela nekog novog bio sam srečan zbog nje. Podržavao sam je u tim vezama, da opstanu, jer dosta teže od mene podnosi samoću, ne može da se navikne na nju..... a i zato što ima problermatičnog sina u pubertetu, kome treba oslonac, normalna porodica. No, u svim tim vezama komunikacija među nama nije prestajala. Sada je više nema..... danima je nema.... što mi govori da je konačno našla Mr. Right. Zbog toga sam iskreno srećan. Takođe, posle dužeg perioda je našla posao..... nije ništa posebno, okupira joj bukvalno ceo dan, ali je - posao! Sve ja to znam, racionalizujem, ali opet........... hvata me tuga.... povremeno. Pogotovo u ovakvim, tužnim, maglovitim zimskim nočima.
Donedavno su svakodnevno letele sms poruke.... (kako bi momci iz TBF rekli "ka Suncu, u nebesa di se gužvaju poruke SMS-a")..... ma, dnevno po 6-7. Čak bi se nadurila ako joj ne poželim dobro jutro, već to mora ona prva! A onda je sve prestalo, svelo se na krajnji minimum. Na ovom mestu moram da pojasnim jednu bitnu stvar (za one koji ne čitaju moj blog na Mojblogu); Ona i ja nismo par, već duže vreme (2,5 godine) nismo zajedno. Zašto? Duga i tužna priča o dvoje ljudi koji su propustili veliku šansu da budu srečni..... zbog nekih svojih slabosti..... ili pomanjkanja motiva..... teško je to danas reči. A nije više ni toliko važno. Možda je tako moralo biti... jer kako bi drugačije shvatili da smo uprkos razdvojenosti, novim vezama neraskidivo vezani, da smo istinski soul-mates, srodne duše. Sve njene užasne, mračne faze usamljenosti, izolovanosti, nemanja posla (što je nju, kao duplu Devicu, jako pogađalo) sam proživeo s njom, kao da se sve meni dešava. Tako je i ona prolazila kroz moje (česte) faze apatije, nesigurnosti, osećaja praznine. I baš zbog tog našeg novog, drugačijeg odnosa nema ljubomore. Kad god bi srela nekog novog bio sam srečan zbog nje. Podržavao sam je u tim vezama, da opstanu, jer dosta teže od mene podnosi samoću, ne može da se navikne na nju..... a i zato što ima problermatičnog sina u pubertetu, kome treba oslonac, normalna porodica. No, u svim tim vezama komunikacija među nama nije prestajala. Sada je više nema..... danima je nema.... što mi govori da je konačno našla Mr. Right. Zbog toga sam iskreno srećan. Takođe, posle dužeg perioda je našla posao..... nije ništa posebno, okupira joj bukvalno ceo dan, ali je - posao! Sve ja to znam, racionalizujem, ali opet........... hvata me tuga.... povremeno. Pogotovo u ovakvim, tužnim, maglovitim zimskim nočima.