Zasto vecina ljudi nema snage za razgovor?Imam neki utisak da su sms-ovi,mail-ovi i telefonski razgovori ubili reci i moc dobrog razgovora lice u lice da resi sve svetske probleme?

Nebrojeno mnogo puta sam posle svadje sa deckom ili drugaricom koja je pocela preko poruka ili msn-a pozvala tu doticnu osobu da rascistimo stvari jedan-na-jedan i znate sta sam dobila?NISTA!!!!Samo cutanje koje je ubijalo u pojam!Tisinu koja je parala usi,ali od razgovora ni ,,R" nije bilo.Vecina ljudi izbegava da prica,izbegava cak i kontakt ocima.

 Konkretno moj bivsi je bio majstor za takve stvari.Trpa me preko poruke toliko da poludim,a kada mu posaljem poruku da se nadjemo,dodje,ali nista ne prica!A mene ako nesto moze da izvede iz takta to je to!Sve se obicno zavrsavalo tako sto posle poduzeg monologa dobijem pogled tipa ,,Ti si luda,majke mi!" i na tome se zavrsi sva prica.Moja prica...Nakon toga obicno odem kuci,pa sizim i pizdim da sav glas nervirajuci se pitanjem ,,Zasto?"

Da li je u pitanju to sto sam sretala slabe ljude koji nemaju snage da kazu sto im je na dusi ili se plase posledica svih reci koje ce im skliznuti sa usana u trenutku besa?Nemam pojma...Ponekad mi stvarno dodje da odustanem od svega,da dignem ruke i da potonem u moru onih koji su jaki samo na recima u porukama ili cemu vec...

Dajte ljudi stvarno,u cemu je fora????