Dugo nisam pisala....Predugo....Sta da kazem?NIsam imala zelju.....Ali sam zato imala haos u glavi....Ne umem da se borim sa gomilom razbacanih misli...Cak i kada sednem da pisem,zamislim se,pa odlutam,pa pocnem da se sazaljevam(jako,jako,jako losa osobina!!!),a kad malo dodjem sebi od tog haosa provalim da nista pametno nisam uradila-nit' sam resila probleme,nit' sam nesto napisala.....

Imam neki utisak da tapkam u mestu.A tako se ocajnicki trudim da krenem napred....Nazad ne mogu,jer sam srusila i posledni most koji me je povezivao sa prosloscu..Shvatila sam da je tako bolje.Stvarno sam se trudila da nadjem nesto dobro na tom smetlistu secanja,dogadjaja i likova,a tek kada sam upala do grla u govna sa svojom dobrom namerom shvatila sam da nema nista od toga.Odustala sam.Elegantno sam zatvorila vrata,oprala ruke i zavrsila sa svim tim.

Pomalo mi je dosadilo da mucim sebe izigravajuci najbolju ortakinju,bivsu devojcicu,dobru cerkicu i da posle toga opet budem ostavljena na cedilu i povredjena do kraja...

Sad mi ostaje samo da smislim sta dalje da radim.....Ima neko neku ideju????

                                                                                                   JUBIM VAS PUUUUUNO!

Omg..Ne mogu da verujem ...Moja nova ljubav(potencijalni buduci...<>) se pre dva dana vratila iz Spanije....I videli smo se,sasvim slucajno,u prolazu....Kad sam ga videla zapucala sam se..Ali bukvalno!!Tek kad mi je prisao skontala sam da stojim k'o kreten najveci na sred dvorista sa polu otvorenim ustima..Eh,zaljubljenost....Kao za inat,pruza mi ruku i vuce me da me poljubi..U obraz...Premisljam se da li da ,,kao slucajno" okrenem glavu,pa da se desi neminovno ili da se pravim ,,cool" pa da ostanem u polozaju u kom jesam...Drzim se druge varijante...Pocinje neku pricu (pojma nemam o cemu mi prica,nemo klimam glavom hipnotisana njegovim ocima,usnama,zubima,rukama,pokretima,jednom reci njime...)

Ne znam sta mi bi...To tako ne lici na mene..Zar ja da se pogubim i da zanemim pred nekim??Neeeeeee!Nisam ja jedna od tih....Mislila sam da nema te osobe koja ce to uspeti da uradi za tako kratko vreme..E pa,evidentno je da sam se prevarila....Ne samo da sam zanemela,nego mi je u glavi bila totalna praznina i usput sam napravila debilnu facu....

Pitam ga da li mi je smuvao nekog Spanca.Kaze da nije i da mi Spanci ne trebaju kad imam njega!!!Tisina s moje strane i razoruzavajuci osmeh sa njegove...Pa koji mi je k***c???Pocinje da me zeza da crvenim i stipka me za obraz...I dalje cutim i smeskam se....Kao neka koza...Pita:,,Pa stvarno,sta ce ti Spanac pored mene zivog i zdravog???Uzmi mene,slobodno se posluzi!" i naravno kez... ,,Ma pazi samo da se ne posluzim,jer kada to uradim gotov si..." Sada se on pogubio...Kakvo olaksanje...Ne mogu da opisem.... ,,Reci mi da li se trenutno zabavljas sa nekim?" Smesim se i odgovaram da se trenutno zabavljam sa svima. ,,A sta pise na tvom decku??" pita i smeje se.... ,,Pise:,,Uzimati na svakih 8 casova"..Tako je doktor prepisao..." Cuti i gleda u pod...Ne zna sta da kaze... ,,Ali ne brini,pise na njemu i rok trajanja koji uskoro istice..." Ljubim ga u obraz i odlazim...

Da li je ovo bio najveci blam koji je mogao da mi se desi????Koji je to djavo bio i sta se to desilo sa mnom???

Boze kako odvratan dan...Mislim zbog vremena..Rastura me glava...E sad...Delom me boli zbog promene vremena,a delom zbog stvari koje sam radila u poslednje vreme.U stvari...Da budem iskrena,zbog samo jedne stvari i samo jednog pitanja-ZASTO SE LJUDI VRACAJU NA STARO?

U subotu sam se malcice pomirila sa bivsim.Zasto?Stvarno ne znam!Sto mi je to trebalo u zivotu?Zasto se uvek vracam na staro?Zar nemam snage da kazem sebi:,,Mozes bolje od te budale i zato ti on i ne treba"???????

A  znala sam da to nisam trebala da radim zato sto znam sebe...Zensko sam..U sve sto radim unosim mali delic srca rizikujuci da kada propadne i poslednja stvar u koju sam unela poslednji deo srca,postanem frigidna kucka koja nema srce.Mozda bi bilo i bolje da se tako nesto desi.Tada bar ne bih patila.

Znala sam da ce se sve vratiti.Prvi poljubac i kao da sam se nasla u vremeplovu.Idemo unazad 9 meseci.Pa onda secanja,prvo lepa,a onda i ona manje lepa i na kraju raskid.A onda u glavi samo jedna slika-on i ja na ulici,izmedju nas jos dvoje mogu da stanu i njegov prazan pogled. ,,Nije meni sto si me prevario,nego sto si dozvolio da saznam!U stvari nije tebi zao sto si varao,nego sto si uhvacen!Ja prevaru ne oprastam!"

Najednom se vracam u realnost i shvatam da me cudno posmatra. ,,Sta si rekla?" pita me.Nista mi nije jasno.... ,,Sta sam rekla?"  pitam ga. ,,Rekla si da prevaru ne mozes da mi oprostis!" Potpuno sam se pogubila.Zar sam ja to rekla?Ne znam...,,I sta sad???" pita me....,,Pa nista...Prevaru ti ne oprastam.Dosta mi je za veceras,hvala na lepom provodu,a sad idem kuci...."

I tako se to zavrsilo...Nadam se zauvek ovog puta...A i ove suze na mom licu jednom moraju nestati...Valjda.....

Postoje dani kada mislimo da je sve crno...Da nista nece moci da nas bar malo trgne,da nam izmami osmeh na lice...I bas tada treba da skupimo snage i da je nasmejemo u inat dusmamnima i svima onima koji samo cekaju nas pad misleci da je to njihov let...Nije to let,kad-tad ce shvatiti,mada one male,sitne,najsitnije prodane duse bez obzira ne sve i dalje na to nece gledati tako i nikada nece saznati kako malo treba za srecu....

Tako,ja danas krecem na praksu,bukvalno trcim zato sto sam zakasnila na bus...Tek na stanici skontam da mi je ni vise ni manje nego raskopcan slic na farkama i da mi kosa stoji kao da me je zveknula struja....I sve to skontam zbog neke devojke koja me uzasno mrzi (nemam pojma zasto!!!),koja je prakticno pukla od smeha kada me je videla...Hehehe..U busu je neka starija dame vrisnula kada je videla da krecem ka istom mestu koje je i ona pikirala,ali je shvatila da sam ja bliza....Pustila sam je da sedne,ali su mi noge drhtale i kad sam usla u bolnicu (tamo radim praksu).Kako me je zena isprepadala....Strasno...U bolnici,kao da to nije dosta,opsti haos.Gomila pacijenata,ceo razred se pogubio,a ja uporno upisujem jednog te istog pacijenta po 3. put u protokol.Strasno.Ajde nekako je prosla i ta praksa,izlazim iz bolnice i zagazim u tako duboku baru da to nije normalno.I to ne zagazim jednom nogom,nego sa obe..Mokra do kolena...Posle mene u istu baru upadne jedan vojnik i padne komentar:,,J**o mater,ko postavi baru na ulazu u bolnicu!!!!".Ja padam u komu od smeha i ne mogu sebi da dodjem.Na kraju,ulazim u kucu,iz moje sobe tresti Jelena Karleusa,a na ulazu imam sta i da vidim.Moja sestra u nekim zlatnim gacama urla :,,It's Gaga bitch,oyeeeeeeeeeeeeeeee!!!!!!!!!!!".Ja vristim....Ne mogu da verujem...:))))))))))))))))))))

Ceo dan sam se smejala iz samo jednog razloga....Shvatila sam da ne vredi da se nerviram,jer mi to ionako nece nimalo pomoci.I sad mi je smesno,kad se setim...Strasno...Valjda svima dodje takav dan...Jbg....A malopre me drugarica pita:,,Jeli macko,sta je,ne moze da uhvatis frajera,pa setas raskopcana,a????Pa nece ti to pomoci..Ne radi se to tako....":)))))

Zasto vecina ljudi nema snage za razgovor?Imam neki utisak da su sms-ovi,mail-ovi i telefonski razgovori ubili reci i moc dobrog razgovora lice u lice da resi sve svetske probleme?

Nebrojeno mnogo puta sam posle svadje sa deckom ili drugaricom koja je pocela preko poruka ili msn-a pozvala tu doticnu osobu da rascistimo stvari jedan-na-jedan i znate sta sam dobila?NISTA!!!!Samo cutanje koje je ubijalo u pojam!Tisinu koja je parala usi,ali od razgovora ni ,,R" nije bilo.Vecina ljudi izbegava da prica,izbegava cak i kontakt ocima.

 Konkretno moj bivsi je bio majstor za takve stvari.Trpa me preko poruke toliko da poludim,a kada mu posaljem poruku da se nadjemo,dodje,ali nista ne prica!A mene ako nesto moze da izvede iz takta to je to!Sve se obicno zavrsavalo tako sto posle poduzeg monologa dobijem pogled tipa ,,Ti si luda,majke mi!" i na tome se zavrsi sva prica.Moja prica...Nakon toga obicno odem kuci,pa sizim i pizdim da sav glas nervirajuci se pitanjem ,,Zasto?"

Da li je u pitanju to sto sam sretala slabe ljude koji nemaju snage da kazu sto im je na dusi ili se plase posledica svih reci koje ce im skliznuti sa usana u trenutku besa?Nemam pojma...Ponekad mi stvarno dodje da odustanem od svega,da dignem ruke i da potonem u moru onih koji su jaki samo na recima u porukama ili cemu vec...

Dajte ljudi stvarno,u cemu je fora????

Zasto se sve ovo desilo?Gde smo nestali mi?Gde te je odneo vetar?A kako je samo lepo bilo...Koliko lepih dana,noci,poljubaca,zagrljaja...Ma pored tebe su i minuti bili slatki..I nikada nisam shvatala kako vreme sporo prolazi kada nisi pored mene....Jos uvek cuvam sve nase slike,sve stvari koje si mi poklonio stoje na polici...A u srcu cuvam sve nase..Sve ono sto je nekad bilo i otislo u nepovrat.Jos uvek cuvam i mesto u srcu za tebe i veruj u to da ga nikada niko nece zauzeti...

Secam se da sam te molila da nikada ne sumnjas u samo jednu stvar,a to je da te volim.Mislio si da ne umem da volim,da sam jos mlada za to.Mislila sam i ja.Sve dok nisi dosao ti.A onda sam shvatila da se ljudi ne sale kada kazu da neko moze da ti pomeri tlo pod nogama.E sada znam..Sada znam kako je kada klecaju kolena zbog samo jednog pogleda i kako ceo svet moze da stane zbog jednog zagrljaja.Sada znam kako je imati utisak da je ceo svet tvoj i da nista to ne moze da poremeti,a onda te zvekne realnost,pa na kraju nisi ni siguran da se sve to deslio,da nisi sanjao.

Glumim da me ne boli i da sam jaka pred svima,a najradije bih stala na sred centra grada i vristala dok mi ne ponestane glasa.Znam da ne znas,a nadam se da nikada neces saznati kako je lagati najmilije i one koji su ti najblizi da je proslo,da vise ne boli,da si zaboravio na sve sto je bilo.A svaka noc je jebeno duga dok trujem sebe cigaretama i alkoholom i secanjem na tebe i tvoj lik.

Jos pamtim sve tvoje reci,sve pokrete i ukus svakog poljupca.Nista od toga nije nestalo.A znam da tako ne treba da bude.Da ne treba da se zatvorim u sebe i tugujem i mislim da ces se vratiti.Moje mlade godine to ne zasluzuju.Mozda,ali samo mozda ce naici neki novi koji ce me razumeti i znati kako sa mnom kao ti,ali o5 to nece biti to.Volela bih da znam da cu kada taj neko naidje ponovo moci da predam srce i ponovo da verujem da ga nece slomiti.Jer,mada je to lose,lepo je bilo tada...I bilo je dosta njih posle tebe.Da...I svaki je bio pogresan.Svaki je bio po jedan korak nazad,a svakog sam gledala kao slamku koja bi mogla da me izvuce iz ove agonije.

Mozda si zaboravio sve.Mozda si uspeo ono sto ja nisam,a tako jako zelim.Skontala sam da svaki put kada me vidis spustis glavu.Pitam se zasto?Da li si shvatio da u nasem rastanku ima i tvoje krivice?Ja sam svojih gresaka savrseno svesna i stojim iza njih.NIsam vise mala i prihvatam odgovornost za svoje postupke.

Posle svega ovoga,nisam ljuta...Nisam ni ogorcena.Ko zna zasto je to dobro?Mozda cu jednom saznati.Ipak jedno je sigurno-mogli smo bolje..I ja...I ti....

Jebi ga Nenade....

Mrzim nedelju..Na TV-u nema nista pametno,vecito mi je puna kuca,nemam mira,a istovremeno sam uzasno troma,lenja i smorena....Obavezno mi dodje sestra pored koje sam osudjena na nove hitove Jelene Karleuse i celodnevno urlanje:,,Bas je dobro biti jaaaaaaaaaaaaaaaa,ni sa kim se ne bih menjala,bas je dobro biti jaaaaaaaaaaa..."Stvarno obozavam tu malu,ali joj je muzicki ukus za plakanje...Nemam ja nista protiv narodnjaka,ali vec pomenutu etradnu umetnicu ne gotivim sto zbog ,,pametnih" izjava,sto zbog tekstova pesama koji sadrze otprilike 3 reci koje se ponavljaju...U to da je moja sestra potpuno promenila look otkad je izasao novi cd ne bih ulazila...Reci cu samo-JK je dobila dvojnicu....Strasno.Tako je bilo i danas...

Osim toga  bila mi je i najbolja drugarica iz detinjstva koju ne vidjam bas cesto otkad se skontala sa nekim tipom sa kojim i svadbu planira..Da se razumemo-moje je godiste,znaci obe imamo 18 godina...Kakva crna svadba kad se samo u krevetu slazu?Mada su mi mnogi rekli da je to kljucna stvar kada je brak u pitanju....Nemam pojma...Mozda i jeste tako..

Najbolje od svega je to sto mi je rodjena majka srusila iluziju u vezi sa jednim deckom koji mi se uzasno svidja..Upravo sam popila ispalu od nje:,,Nikada on ne bi bio sa tobom iz samo jednog razloga-mene se uzasno plasi!!"Pufffffff !!!Kao grom iz vedra neba!Zivote....E sad mi ostaje samo da se nadam da ce doticni prebroditi strah od moje majke i shvatiti da ona nije takav bauk....Hehehe..Cudno je to.Svi tipovi je se uzasno plase..A ona je kao mace....Mijau za mamu...

Ceo dan sam nervozna..Uzas...Nervira me kisa..Stalno pada,ne mogu nista da radim..Jako me boli glava zbog promene vremena.Treba da idem kod drugarice na kafu,a ne izlazi mi se...Ceo dan smorena,sva nikakva...Jedva sam sebe naterala da pidzamu zamenim trenerkom....Telefon zvoni....Drugarica se nervira,jer kasnim....

Na kraju u inat kisi i sebi samoj izlazim napolje i krecem do nje.Full oprema...Vetar pokusava da mi izlomi kisobran i imam neki cudan utisak da cu,ako malo jace dune,biti kao Meri Popins...Sve dok ne naletim na zice za struju ili se ne zapletem u neko granje...Hehe...

Ulazim kod drugarice...Umire mi od smeha,jer sam su mi obrazi uzasno crveni,a kosa kao da me je zveknula struja....Pa dobro....Da je ona takva upala kod mene,verovatno bih se i ja njoj smejala.Slede 4 sata iscrpnih razgovora o svemu i svacemu.Obozavam tu devojku,majke mi...Preletele smo oko 1000 tema i  na izlazu iz njene kuce jos uvek smo imale o cemu da pricamo...

Na putu do kuce kisa je padala i dalje...Negde na polovini puta odlucila sam da prkosim nevremenu...Sklopila sam kisobran i nastavila da setam...Ljudi su prolazili pored mene..Neki su se smejali,neki su me cudno gledali....Bas me briga....Meni je lepo...Cak mi vise i njie bilo toliko hladno...Nisam ni skontala kad sasm pocela da trcim.Kako dugo nisam trcala zbog sebe i zato sto ja tako hocu....Izgledalo je kao da zurim da bih se sklonila sa kise sto se kosilo sa zdravim razumom,jer sam u ruci drzala kisobran....Na ulazu u moju ulicu srecem komsiju na kog sam se uvek lozila....I on je kisnuo...Ali nije imao kisobran...Pogledao me je i nasmejao se....  ,,Kao da se ona stara ti vratila u tebe mala...Drago mi je...."

Usla sam u kucu nasmejana,ali i zbunjena..NIsam bas sigurna sta je time hteo da kaze i koliko on zna o svemu sto mi se desavalo u poslednje vreme...Da li sam se stara ja stvarno vratila?E ako je tako,stvarno mi je drago..I bio je red da malo dodjem sebi i da se trgnem....Mislim da cu poceti da volim kisu...

Zasto svako koga volim mora da ode na ovaj ili onaj nacin?Kad samo pomislim koliko ljudi mi je uslo u zivot i nikada nisam shvatala koliko mi znace dok nisu otisli....Dok nisu  nestali kao dim....Valjda sve to treba da ocelici coveka,da ga ucini jacim,otpornijim na zivotne udarce,da nauci da digne glavu...Jer davno je receno da nisu gubitnici oni koji su pali,nego oni koji su posle pada ostali da leze u prasini...

Sve ovo pisem zato sto sam malopre bila na babinama kod nasih kucnih prijatelja...Dobili su najsladju bebu na svetu....I ja treba da kumujem tom malom andjelu....Ja?Kuma?Boze...Ali ok...Ne bi me sve to tako pogodilo da me otac malog andjela nije odveo u sobu njihovog sina koji je poginuo...Moj najbolji drug..Poginuo je prosle godine 21.01. .Bas tog dana trebao je da dodje kod mene u 20h..Nije dosao.U 20:30h cula sam strasnu vest.Naime on je otisao kod najboljeg druga sa kojim se posvadjao i ....Popio je metak....I bas tamo u toj sobi sve mi se vratilo....Sve stvari stoje bas onako kako ih je on ostavio.Roditelji nisu imali snage da ih pomeraju...Retko ulaze u tu sobu,valjda u nadi da ce iza tih zatvorenih vrata ostati sve uspomene i sva secanja na njihovo dete kog vise nema.A na zidu stoji velika uramljena slika sa neke svadbe na kojoj smo on i ja,plesemo i smejemo se....Kao u filmu....Osecam suze na licu...Vracaju se sva pijanstva,svi razgovori,smeh,sale,poljupci zagrljaji..Shvatam da je kasno da zaustavim bujicu suza.Njegov otac stoji pored mene nemo i grli me...Po hiljaditi put ponavljam ono jebeno:,,zasto????''

HIljadu puta posle tog dana sam ga sanjala..U snu mu nikada nisam videla lice..Nisam sigurna sta to znaci...I svaki put mi ponavlja samo jednu stvar:,,Ne brini,nikada neces zaboraviti.." A sve zato sto sam na njegovom grobu rekla da se plasim da cu zaboraviti njegov glas,lik,parfem,smeh....

Jos uvek imam utisak da je tu...Jos uvek ponekad okrenem njegov broj..U imeniku mi je i dalje upisan kao ,,moja ljubav"...Nikad niko nece imati taj nadimak..Nikada niko nece imati tu harizmu,nikada se vise nece roditi jos jedan takav..Tako poseban,vedar,dobar i mio....Nikada niko nece imati takvu moc da mi se uvuce pod kozu i da za max 10 minuta ubedjivanja dobije sve sto pozeli...I sto je najvaznije nikada niko u mom srcu nece imati takvo mesto....Nikada niko....

Njegov otac mi je rekao da sam imala najboljeg druga kog sam izgubila,a da sada imam andjela koji ce zauvek biti tu....Stvarno bih volela da je to tako....Kazu da vreme leci sve rane...Ipak imam utisak da bol nikada nece nestati...Da ce zauvek svako moje pijanstvo pocinjati i zavrsavati se sa samo dve reci..<>Gomila pesama me podseca na njega,ali ipak ovih dana samo jednu slusam....,,Ovde ti je dom" by Aleksandra Kovac...

Jos uvek pokusavam da se oporavim...Da mislim na neke druge stvari..Da sam non-stop u drustvu...Ali  uvek se trgnem da osetim njegov parfem na nekom drugom,kada mi neko kaze bebo ili bebana...Jos uvek spavam sa medvedom kog mi je on poklonio....Zao mi je sto se to dogodilo..Jako mi je zao...

,,One night a guy and a girl were driving home from the movies.The boy sensed there was something wrong because of the painful silence they shared between them that night.The girl then asked the boy to pull over because she wanted to talk.She told him that her feelings had changed and that it was time to move on.A silent tear slid down his cheek as he slowly reached into his pocket and passed her a folded note.At the moment,a drunk driver was speeding down that very same street.He swerved right into the drivers seat,killing the boy.Miraculously,the­ girl survived.Remembering­ the note,she pulled it out and read it-"Without your love,I would die!!!" "

Moram ovo da podelim sa vama!Nisam sigurna gde sam procitala,ali tako je leeeeeeeeepo...

Pocetak price ide daleko u proslost, kada je neki muskarac kaznio svoju petogodisnju cerkicu, jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar, a para je u onom vremenu bilo vrlo malo.
Bio je Bozic. Sledeceg jutra je devojcica donela malu kutiju na poklon i rekla: “Tata, to je za tebe!”
Tati je bilo vrlo neugodno, a kada je otvorio kutiju i video, da unutra nema nicega, jako se naljutio. Cerkicu je prekorio: “Ako nesto poklonis, ocekuje se da se u kutiji nesto nadje!!”
Devojcica ga je zalosno pogledala i sa suzama u ocima rekla: “Tata, ali nije prazna. Do vrha sam je napunila poljupcima samo za tebe”
Tata je bio ganut. Kleknuo je pred cerkicu, jako je zagrlio i zamolio je za oprostaj. Do kraja zivota cuvao je tu kutiju pored kreveta i uvek, kada se osecao izgubljeno i ocajno, uzeo je, otvorio, i iz nje uzeo jedan poljubac i setio se ljubavi koju je cerka spremila unutra.

Svako od nas ima kutiju punu poljubaca i ljubavi, koju nam poklanjaju voljeni, prijatelji, deca… Ne postoje vaznije stvari, koje bi mogli dobiti. Prijatelji su andjeli, koji nas dignu s dna, kada imamo poteskoce i podsete nas na to, kako se leti.

Sta kazete,a????

Stvarno ne mogu da verujem! Bas juce sam napisala da zelim da ga sretnem i eto!!! Sat vremena nakon toga eto njega. Isla sam da se nadjem sa drugom. Trebalo je da prodjem pored ,,naseg mesta"... U trenutku sam shvatila da stojim na sredini puta i da postoji velika sansa da ce me zveknuti nesto ako se ne sklonim. Stresla sam se i nastavila pravo. Ubrzala sam korak,nadajuci se da cu uspeti da izbegnem sve uspomene,a sa njima i bujicu suza. Jos mi nije svejedno. Jbg valjda je to normalno.

Zvoni mi telefon. Drug kaze da ce kasniti. Iznervirana spustam slusalicu i naglas psujem. Uvek mi uradi istu stvar!!!! Najednom iza sebe cujem tako poznat glas. Okrecem se sa laznim osmehom na licu .Prilazi mi polako govoreci kako mora da mi cestila 8.mart. Lagano se naginje da me poljubi,ali izmicem obraz i pruzam mu ruku. Iznenadjen me gleda od glave do pete. Smesi se .Pita me sta ima novo. Kratko mu odgovaram da nema nista i da je sve kao pre. I dalje se smeje. .Kaze da sam lepa i da mu nedostajem. Odmahivajuci glavom kazem da nema potrebe da se ulizuje i da nece ispraviti stvar. Sve kroz smeh,naravno .I taj susret i razgovor su mi bas delovali kao spanska serija. Uzas... Pita me da li mi nedostaje. Pitam ga sta tu ima da mi nedostaje. Na kraju,zakljucuje da sam ga prebolela i vadi telefon iz dzepa. Pruzam mu ruku ,okrecem se i polazim da se nadjem sa drugom. Taman sam ubila nekih 15min.

Nisam se udaljila ni 2m kad mi je zazvonio fon- ,,Mrak se skupio kap,rano jutro kao slap ulazi u sobu..Dal si ikad pitala tamne senke zidova..." Bajaga-Tisina. Tako mi telefon zvoni samo kad on zove.On to dobro zna,zato sto mi je on trazio da postavim tu melodiju. Gledam u njegovo ime na displeju. I ne pomisljam da se okrenem. Jebi ga,trebalo je da ukljucim vibraciju....

Pa drage moje,srecan nam 8.mart!!!!Nadam se da je na ovaj dan sa vama bio neko ko vas voli  i postuje i naravno,zna da ceni sjajnu zenu koju ima pored sebe ,jer sam ubedjena da vi to zaista jeste.Rekla sam u proslom postu da sam trenutno sama,tako da nisam dobila nikakvo cvece ili cokoladu ili sta god,ali sam dobila 10 sms-ova od mojih fantasticnih bivsih koji mi cestitaju ovaj dan.Da budem iskrena,mogla sam da zivim i bez njihovih cestitkica,ali nema veze.Sve sam t dobro podnela,za neke mi je cak i bilo drago sto su se setili,jer su od veza sa nekima od njih prosle 2-3 godina.Opet kazem sve je to bilo ok do jedne poruke koja me je tresnula kao grom iz vedra neba.Bio je to sms od najsvezijeg bivseg.Raskinuli smo,tj. nismo ni raskinuli kao ljudi,nego smo prestali da se cujemo 16.januara,bas na dan kada nam je bilo 5 meseci veze.

Kad se samo setim pocetka.Savrsenstvo.Ma ne...Ako postoji nesto savrsenije od savrsenstva onda je to bila moja veza sa njim.To jednostavno nije moguce opistati.Svi su znali za nas,svi su znali da smo zaljubljeni ,,do usiju" jedno u drugo.Mene ljudi nisu mogli da prepoznaju.Veciti pesimista postao je nasmejan,srecan...Sve sam gledala drugim ocima.Da se razumemo,nije bio u pitanju onaj tupavi ruzicasti pogled na svet!!!I dalje sam bila savrseno realna,ali sam stvarima predvidjala happy end...Svi su mi govorili da sam nasla pravog,najboljeg...Izmedju ostalog,rekli su mi i da pazim sta radim sa njim,da pazim da ga ne povredim,jer je jako dobar.Da sam mogla i da pomislim da ce me ta misao drzati uz njega jos dugo,dugo ne bih ni usla u vezu sa njim....

A onda se sve srusilo.Kao kula od karata.Postalo je mucno.Hvatala sam samu sebe kako mi naviru suze kad ga vidim iz daljine dok me ceka na ,,nasem" mestu.On se promenio i sto sam ja bila bolja prema njemu sve me je vise gazio.Ponizavao...Odvodio me je usvoje drustvo,gde su svi pricali drugim jezikom,coolirali me,mozda i ogovarali...Sta znam....I posle svega sam ostajala sa njim samo zbog te jedne jebena recenice:,,Nemoj da ga povredis!!!"Kao da sam ja losa!Kao da sam najgora.Ne bi meni to sve tako tesko palo da mi to isto nije rekao i moj rodjeni brat.Pa on me valjda znao,ja jesam pravila sranja i bila kucka,ali sve to prilici mojim godinama(inace 11.marta punim 18.).Nisu to bile velike gluposti...Sitno nesto.Bez veze.

Poceli smo da se svadjamo oko sitnica.Trazio mi je svaku manu.Hvatao svaku priliku da me iznervira,napravi ljubomornom,rasplace.Ali suze i ljubomoru nikada nisam pokazivalja pred njim.To su dve stvari za koje sam se zarekla da ih nikada necu pokazati muskarcu.Bolelo me je jako,a sada boli jos jace,kad vidim sta sam uradila sebi.Odjednom prestali smo da se cujemo.Bilo je to jako veliko olaksanje za mene.

Prvi sok usledio je 14.02. kada mi je cestitao dan zaljubljenih.Izgubila sam se nacisto.Sta?Nije mogao ni da mi posalje poruku da raskidamo,a salje mi cestitku???Ma daj!Danas mi je,eto,cestitao 8.mart.Sok je bio manji.Verovatno ce mi cestitati rodjendan,ali to vec nece biti iznenadjenje.U svakom slucaju,jedva cekam da ga sretnem,jer se nismo videli od tad.Cujem da zali..Bas me briga..

Usput,hvala svim onima koji su me ohrabrili da pisem dalje.PUNO VAM HVALA....

Ne,stvarno da li imate nekada utisak da vam plafon pada na glavu???Ja ga imam vec duze vreme.Kao da se nalazim u prostoriji koja je iz dana u dan sve manja i manja,a nemam izlaz.Nerado priznajem da sam na neki nacin sama kreirala ovaj haos...Kako?E to ni meni nije jasno!

Heh,kad se samo setim kako je sve bilo normalno (uslovno receno normalno!)do pre samo 6 meseci.Imala sam gomilu sasvim normalnih,prosecnih prijatelja,normalnog i prosecnog decka,prakticno savrsenstvo u skoli....A onda kao da sam otkrila prava lica svih tih ljudi.Ne,nisu oni losi...Ne kazem to.Samo su..Hm...Cudni...Komicni...

Mislim provali ovo:Moja ex best friend vec 6 meseci bezuspesno pokusava da se kresne.Imala je decka,fudbalera sa kojim je bila bogu i svetu dugo jer je,kako ona kaze ,,savrsena prilika za kres".,,On me nikada,nikada nece ostaviti,ismejati posle toga!"I ona je izjavila da ga nikad,nikad nece prevariti i ostaviti.I gle cuda,na punoletstvu zajednicke ortakinje na koje nisam otisla,smuva se sa tri tipa,a dva dana posle toga i sa mojim drugom.Sve to naravno dok je fudbaler bio na pripremama.Sada iz dana u dan slusam kako pokusava da se kresne sa mojim ortakom i kako im ne ide,ali da ja pojma nemam kakav je osecaj lezati na njemu.Ni u ludilu ne smem da joj kazem da imam pojma,jer smo on i ja jedno 3 puta bili zajedno....

Druga ortakinja ima decka oko godinu dana i sva je kao cedna i fina,ali iz dana u dan izbacuje izjave tipa ,,Samo sam mu cuckala na parkingu na Starazilovu" i poneta izjavama ove druge govori kako nemamo pojma kakav je osecaj biti na njemu,dok ova cuti mudro i ne pomislja da kaze da ima pojma,jer su ona i doticni tip bili zajedno i u pauzama je ismejavali.

Treca nije bila opsednuta sexom,ali sada,otkad je provalila da ima neku upalu koja se ne leci tako lako zaskace sve sto je musko,jer je kako kaze:,,Uzasno napaljena sad kad zna da ne sme!"

A ja?Hm..Pre nekih mesec dana sam izasla iz veze sa likom koji me je nacisto s*eb*o!Da se razumemo,nisam ga volela,nije mi se cak ni nesto posebno svidjao,a bila sam sa njim da bih prebolela prethodnog.Velika greska!U svakom slucaju htela sam da ispadnem fer prema njemu,da ga ne varam,da mu pomognem sa nekim njegovim problemima...Kasno sam shvatila da njegove probleme moze da izleci samo psihijatar,jer vuku jako duboke korene.Realno...Ali ima vremena pisacu i o njemu.

Uglavnom,sada sam sama.Bolje mi je tako.Bila bih zaista lose da nemam dvoje ljudi iz razreda koji me drze i ne daju mi da pokleknem.Hvala im.Nadam se da ce se neko bar u ovome pronaci,cisto da znam da nisam sama...Da se sve ovo ne desava samo meni...Da jos neko prolazi kroz ovo ili bar nesto slicno....