U petak..

Slavio Drug rodjendan.. Klasika, ispijanje na eks dum-dum votke, konjaka, vinjaka. Na kraju je bilo "daj sta das". On i ja smo mesec dana ranije zavrsili sami, grlio me je, pricali. Nista nije bilo od nas, jer nije bio nista manje pijaniji od mene. Stalo je na tome.. Nastavilo se u petak... On pijan, ja pripita.. Opet zajedno.. Govori mi kako je hladno, a izveo bi me napolje. Ja igram, gledam ga. Znam da voli da me gleda dok igram. Okrenem se, vidim bivseg. Znate, klasican muski lazov. Priznajem, nisam ni ja bila nista bolja prema njemu, samo sam ispala fer. Igra sudbine. I vidim da me gleda, a ja ne skidam ruke sa Druga. Uzivam, jer znam da me gleda. Nije me briga.

Nista nije bilo na tom rodjendanu sa Drugom, jer smo vozili drugaricu kuci, koja je malo vise eksirala votki. Nista zato. Ne sumnjam da nece biti nesto vec na sledecem.

Legla sam, i mislila na Druga. Bila mi je potrebna njegova stvar, njegovi dodiri.. Zaspala sam razmisljajuci o njemu...

A sad..

Sedim, i slusam muziku. Nikada nisam razmisljala o tome da ga pogledam u skoli, uvek mi je bio Drug. Idemo u isti razred, evo vec 4ta godina..  Hmm...