27/7/2007
Kad jednom odem..
".. Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva samo jednom u svom zivotu, lepshe nego bilo koji drugi stvor na ovoj Zemlji. Od trenutka kad napusti gnezdo ta ptica trazi trnovito drvo i nema mira dok ga ne nadje. Uvuche se medju njegove isprepletene grane i pevajuci, nabode svoje telo na najduzi, najoshtriji trn. Dok umire, njen bol prerasta u pesmu daleko lepshu od pesme slavuja ili sheve. Cena te predivne pesme je zivot, ali chitav svet zastaje da slusha, a Bog na nebu se osmehuje. Jer ono najbolje shto postoji, moze se dobiti samo po cenu velike boli.. ili bar tako legenda kaze..."
Ptice umiru pevajuci, Kolin Mekalou
..."Jer ono najbolje shto postoji, moze se dobiti samo po cenu velike boli"...
bol je uciteljica....surova....ali fascinantna.
potrebno je biti pazljiv na casu.
Colleen McCullough
;-))
video sam ovo na nekoliko blogova. lepo je da se i ovde pojavilo. ja mnogo volim ptice. knjigu bas i ne volim :-)
tjaos Bejbicj:-))
jin, na zalost ja sam jedan vrlo nepazljiv uchenik.. najbolje shto postoji, a radja se iz velike boli je novi zivot.. videcjemo shta cje iz ove da proistekne..
ano nimus, fali mi jedno k zar ne? nisam videla ovaj odlomak ni na jednom od blogova.. bilo mi je potrebno neshto u chemu se pronalazim i shto opisuje trenutno stanje svesti.. knjigu sam prochitala *bar njen prvi deo* kad sam bila jako mala, jer se u to vreme prikazivala ta australijska serija.. jedini odlomak koji sam prepisala bio je ovaj..
bol nas pročišćava
bol je mač sa dve oštrice
ili ustaneš....ili padneš
kao što reče yinena, treba biti pažljiv na času
i Jov posle velike boli ustade jači i sačuva dušu svoju
negde sam jednom procitala...
Da zivot ne boli mi na njega ne bi dolazili placuci
Uf, mene ovo navodi na skroz druga razmišljanja
sama je birala naj sigurniji način samoubistva ( najduži trn ) da bi imala mogućnost ispunjenja svog postojanja (zadnja i jedina pesma) pa se na to bog još i smeje ( odobravanje ) ........
Hm , diskutabilno ..........
Zar je to poruka kako je jedina spoznaja vrhunske lepote u napuštanju života .
Zar ima iko pravo oduzeti sebi život ?
ili sam promašio temu ?
po legendi to je bio slavuj.
legende su često ne tačne
pravedni Jov, hm.. lazo mila, svaka bol unishtava, iako mozda ne izgleda tako.. pashcjemo svejedno, a koliko cjemo brzo ustati i da li cjemo chvrsto stati na obe noge zavisi od mnogo faktora.. pf. zdravlja, mentalnog sklopa, podrshke bliznjih, zelje, volje, srecje, itd.. mislim da dusha posle boli teshko da moze da bude sachuvana..
samer
ja ipak mislim da se bebama vishe svidja u vodi, pa kukaju da se vrate tamo.. u prevodu, disanje i prilagodjavanje novoj sredini (vazduhu) ima neke veze sa bebecjim plakanjem.. valjda
)
ali, aje da ostanemo pri tvojoj romantichnoj teoriji..
guli, ako nisi promashio temu, onda sam ja promashila put.. u stvari, ti me navodish na pogreshni..
koliko sam ja upoznata sa legendom, ta ptichica peva najlepshe tek pred smrt.. shto znachi, da se ona ubija kad oseti da joj je vreme.. tako da se to moze nazvati recimo, hm.. eutanazijom.. mozda.. shto bi u prevodu bilo, plache nad svojom sudbinom i lepotom zivota kojeg je imala pre.. slobodan prevod..
)
vojslavche, kazu da slavuj najlepshe peva kada umire.. ne znam.. iskreno, i ne zelim da znam...
pitagorice, onda bi to bili mitovi.. ovako mogu biti samo malo preuvelichane ili ulepshane.. u svakom sluchaju su fantastichne..
ne verujem da bi živo biće, osim čoveka sebi nanelo bol..
bejb moguce da si u pravu
Ali i prilagodjavanje na spoljni svet vazduh...boli
U sutini ceo zivo nesto boli.
p, mislish da nijedno bicje nema toliko mazohizma u sebi? ili da svest o tome (tj. o bilo chemu) ne postoji? mogucje je.. ali, postoji par sluchajeva u zoologiji gde jedinka odredjenim postupkom chini sebi shtetu iznova ili oduzme sebi zivot istim.. medju insektima ima takvih primeraka..
samer srecjo, zato ti treba neshto toplo da te zagrli, privije na grudi, podigne ti glavicu da udahnesh vazduh i pogledom ti kaze najneznije rechi..
najbolje je kada postanemo imuni na bol, od toliko ranjavanja, tuđih i svojih, tek u starosti naučimo da nas ništa ne boli, naučimo se živjeti, al prekasno, možda...šta bih dala da mi je ova pamet bila s 20 i da mi je sada pamet sedamdesetogodišnjakinje...uh...inače obožavam društvo starijih ljudi...kiss bejbich!
mutticj draga, mozemo samo da se lazemo da cjemo postati imuni na bol.. ili da je sakrijemo i zatashkamo negde u dubini mraka.. zaboravicjemo na nju, sve dok nas neko ne podseti na to.. ili kad osetimo da nam je neshto od toga potrebno.. a mi moramo dalje.. valjda..
evo ti 501. koment ako se ne varam ;-DDD, ti si otvorila jubilarni, hehehe...ne znam, bejb, ali stariji ljudi nauče uživati u malim stvarima, sitnice ih raduju, a mi sebe ponekad namjerno činimo nesretnima, znamo što nije dobro za nas i opet nastavljamo, tvrdoglavo, jako...
muticj, chovek je proklet.. zar to ne znash.. a gde primeti ovaj jubilarni.. pusto zensko.. a sad me tvoje 501 podseti na levis farmerice i bombonice 501 sa crtom..
ps. trudim se da shto manje razmishljam o boli.. uopshte trudim se da ne razmishljam..
došla da te odpozdravim , tvoj post mi večeras odgovara ...ovde je jako tiho...mislim ovde na blogu... zdravo Bejb , drago mi je da si tu....
i meni tvoj.. zato sam ti i odgovorila..
nije samo blog u pitanju, vecj osecjaj u dushi.. ne znam da li je bolje kada je tiho ili uzburkano.. u ovom trenutku nishta ne znam.. mozda je bolje da spavam.. jutro je pmaetnije od vecheri.. i nije vreme za gluposti.. nocjkica..
)
laka ti noć , Bejb
bol prociscava i sto je bol jaci , prociscenost duse je temeljnija, a definitivni spas i buduca dobrobit zavise od volje Bozije i od toga koliko smo spremni da bez obzira na sve volimo sebe i da zelimo sebi dobro i da iz tog razloga ostavimo bol u proslosti iza sebe i da zarad buducnosti i buduce srece stanemo na svoje noge cvrsto i sigurno i da puni ljubavi krenemo u bolje sutra!
Ostavi komentar
bol je uciteljica....surova....ali fascinantna.
potrebno je biti pazljiv na casu.