Na samrti stvarnosti,
Suštinu sanjamo i
Plutamo u njenim
Hladnim vodama,
Ti i ja.
Pretnja ludila,
Poput tajne, kao zvuk
Izvan praga čujnosti,
Šepuri se u vazduhu.
Dok Jadi nas vrebaju
Sa druge strane misli,
Mi sanjamo mir i
Postajemo ostrvo:
Koral u srcu i glavi i oku,
I mom i tvom.
Vreme puca i prosipa se,
Kao pesak da ističe
Na drugu stranu pokušaja.
Panta rei na usnama
Umire u nepokretu.
Led vlada Morem.
Ljubav večnošću.
Napravio vrata ulazna
I stepenište do duše
Popločao rečima svojim
U glavu spavača podetnuo
Klicu, da noću raste
A danju da cveta.
Pod jastuk sakrio reč
Da tiho zvoni u noći
I seća na mene.
Od hrpe naših dodira
I mnoštva glasova
Stvorio svet obojen
Da zameni sivilo zima
U vreme naše sipao
Sokove, kap po kap,
Zakletve, reč po reč.
U središte bića posadio
Sebe, da bezvremeno
Živim u tebi, sa tobom.
Za grlo sam prišio pesmu
Da bezglasno pevam
Pesme o tebi,
Inspiracijo.
Od sada, moje nove postove čitajte na
Naravno, i ovde ću i dalje pisati, ali nešto ređe...
Izmislili smo točak
i čekić i srp i pušku,
Izmislili ptice i kamen
i mesec i svemir i nebo,
Izmislili smo jad i hleb
i pakao, ovde i tamo,
Od suza napravili smo reku
i sad je uzbrdo teramo.
Izmislili smo beskraj
i nulu i rupu na svodu.
Izmislili smo snove
i ljubav i smrt i život.
U jednom trenutku
Svi se rodili
I u istom opet svi umrli.
Nestali.
U hladnom nevremenu
Nikada ni postojali.
"The universe is a cosmic egg that cycles between expansion and total collapse. It expanded from a concentrated form —a point called a Bindu. The universe, as a living entity, is bound to the perpetual cycle of birth, death, and rebirth"
Već 15 godina se neki pitaju kako nisi umro ranije,
dok drugi žvaću o tome da je trebalo još da poživiš.
Ni posle smrti im ne možeš udovoljiti.
Buče, srećan ti smrtovdan.
Charles Bukowski
(1920 - 1994)
Cause and effect
the best often die by their own hand
just to get away,
and those left behind
can never quite understand
why anybody
would ever want to
get away
from
them
