Umoran sam od plivanja. Danima plivam...ne brojim ih više. Čini mi se da je i ovaj sanduk od drveta, na koji se oslanjam isto toliko umoran. Što se više prijanjam uz njega, on sve više tone. Usta su mi suva, u sred ovolike vode. Plutam već dugo posle brodoloma. Posle šoka, bio sam srećan što sam preživeo, što sam se snašao i zgrabio ovaj sanduk. Onda sam razmišljao šta je najpametnije da uradim...dok me ne pronađu. Odlučno sam krenuo kroz vodeno prostranstvo, čekajući da me neko spazi i spase. Nadajući se, možda, nekom ostrvu ili obali. Sada..sada ne znam. Pre dva dana (bar mislim da je bilo pre dva dana) sam video kopno, krenuo ka njemu. Nisam stigao. Kopno se udaljilo ili me je neka struja odnela. Ne znam, a sada me više i ne zanima. Prvih dana, dok sam plivao i plutao, prolazile su mi razne slike i misli kroz glavu. Moj život. Moja kuća. Moja porodica. Sve što sam naučio i stekao i zavoleo tokom života. Svi moji padovi i usponi...sada, sada nema slika, nema misli. Samo ovo što trenutno izgovaram naglas. Više ne zamišljam ni kopno ni brod. Okolo je samo beskrajna modra voda, sanduk i ja. Samo, sada. Možda bih mogao da se pitam...gde dalje? Koliko dugo, još? Hoću li izdržati? Ali, ne. Pitanja sa naznakom nade, samom sebi više ne postavljam, jer ne znam odgovor. Nemoćan sam pred ogromnim Suncem, mrklom noći, milijardu i milijardu zvezda i pred Mesecom sa čovečijim licem. Nemoćan sam... u molekulima vode. Ona je savršeno mirna i ravnodušna. Nema nikakvih emocija prema meni ili je ja možda ne razumem, čim smo se našli ovde gde jesmo. Sanduk, voda i ja. Sada već bez prošlosti, bez budućnosti, bez ikakvih životnih kategorija...ičega. Imanja, nemanja, snage, volje, izdržljivosti, mudrosti, motiva...nema ničeg ovde. I sada, dok shvatam ovo, shvatam to potpuno prazno, šuplje, bez ikakvog trzaja ili trnca. Sada...i da naiđe brod, da nastavim da živim, opet neće biti ničega nego te spoznaje...sanduka i mene, jednog običnog molekula u beskraju. nasloniću malo glavu na moj sanduk, dok plutam, dok mi Sunce suši lice i dok me napušta sve ono što sam ikada mislio, znao, osećao..da znam, da umem, mogu, hoću...Do sledećeg brodoloma..ili možda ne.
*****"samo nebo zna razloge kretanja svakog oblaka...oblak krene i otputuje...(nepoznati autor)...dopuštajući da praznine uđu u naš um kao u vlastiti stan postajemo praznine
Praznina nikada nije prazna, jer onda ne bi ni postojala. Verovatno, u stvari, prilično sam sigurna da ne postije reči kojima bi se sadžaj praznine opisao ili bilo kako dočarao.
Soul
viš koliko stvarnosti postoji...ma rekoh ja kod Ans..kol'ko nas ima sa tim stvarnostima....ja ju zovem praznina...možda na dnu postoji neki crni bezdan koji živi i pulsira pa jede sve što tu stigne...možda zato misliš da nije praznina...ali eto..ja to nazivam prazninom...
@Ans hmp ,nema me, nema i onda nekako, opet doplivam..
@Ljubičasta @Mazzo - susret sa svojom suštinom,recimo, bi mogao i ovako da izgleda (razmišljam ja, pre neki dan...eto)
@Soul, sve što praznina može da predstavlja i bezdan ili kako već kažeš, pulsirajući bezdan koji ždere sve što stigne, je sve ono, s one strane čovekove percepije, onogo što je ne izrecivo - jer i to postoji; neke stvari se jednnostavno ne daju smestiti u formu. Praznina, ne mora, da bude samo šupljina i samim tim i eho sopstvene duše i uma.
Pa kad putuješ brodom , mada ni ovaj avionski saobraćaj nije nešto siguran u zadnje vreme .Ih pa još doživiš da ti padne u more . Em nije brodolom em nema sanduka već neko obično bedno krilce , pa još tone ..........
nego na konto praznine
praznina je definicija nečega što bi trebalo ne biti već postojati , znači definicija stanja . A stanje je moguće biti . Recimo smrt koju možemo porediti sa prazninom , ateista i vernik će se očito složiti da je smrt stanje iako bića nema .Doduše svako će to tumačiti sa svog stanovišta ali će prihvatiti da je Smrt iako nas više nema ipak stanje
Uje.
"Samo sanduk,voda i ja"
Jea.Mirno sve. Toliko mirno da te mrzis vise da mislis.
E,ovo je tuzno ToT
Dugujes mi lizu,jer si me rastuzila.
Al' ima tu i dobra strana.
Barem razbija Insomniu. Idem da spavam. ^^
