Ja mu dodjem nesto poput pasioniranog citaca knjiga. Uvek i u svakoj prilici, imam po koju knjigu uz sebe. U biblioteci sam nadasve poznata, sa vrata mi vec nude ostavljena izdanja za mene...u proseku, do njih svratim bar tri puta u mesecu...po tri knjige svaki put...prosta racunica.

Svratim i juce. Zadrzah se ne vise od pet minuta. Zavrsih upravo sa citanjem jedne i zamislih se.

Jedno od onih izdanja iz serije "savremenih zenskih romana pisanih za modernu zenu 21. veka, koja ima svoj pogled na zivot, posao, ljubav i seks".

"1001 noc bez seksa"

Pisano u prvom licu, glavni lik sama autorka. Slatko me je zasmejalo to izdanje, a opet...

Moj licni Niz je, sa danasnjim danom, 102. Sasvim slucajni, neplanski, celibat. Koleginica mi je danas prokomentarisala kako i to stanje moze biti uzrok sto mi je ciklus kasnio citava cetiri dana.

"Da, da...i to moze izazvati poremecaj u dobijanju, ne smej se..."

A opet, ne osecam da mi ista fali. Sem, mozda, vremena uopsteno. U trajnom sam deficitu sa istim.

Nije da nema muskaraca u blizini, tu bar nema oskudevanja. Niti ja imam previsoke kriterijume, samo... Nisam ja neka balavica vise, a prosla sam i fazu kombinacija, neobaveznih vidjanja, kratkih veza i vezica... Tome dodati i jedan brak iza sebe, puna kapa. Necu bilo koga, necu tudjeg, necu ne-coveka. Tako jednostavno.

I dani se, prosto, nanizase. Ne mogu reci ni da mi fali, iskreno. Mozda zato sto i ne stizem malo ozbiljnije da porazmislim o svemu tome, al' ipak...

Ipak se dobro osecam. Rastereceno i sa jasnom slikom u glavi. U potpunoj kontroli sama sa sobom... Prija nekad i ova pauza, za promenu... Sto, naravno, ne znaci da necu otkaciti krajnje, jednom kad me potkaci onaj koji bude znao kako... 

15.12.2006.

Niz se i dalje nastavlja...