Moj najmladji bata kupio je Soni dvojku, dao otkaz na poslu, ne moze vise danonocno da radi – "nije sve u lovi, seko" i nadoknadjuje propusteno uz igre. Nda. Ocekivano, navukao je i Zlato na tu konzolu.

Praznik u jeku, okupili se svi na porodicnom jutrenju, rucku, uzini, veceri i sve tako po redu. U neko doba, okupise se muski malo da se poigraju; Zlato se nesto naljutilo na omiljenog uju, rekoh da ispravim stvari.

“A da ti meni pokazes kako se ovo igra, da se poigram malo sa Ujom; nista ja tu ne razumem…ni komande mi nisu jasne”, rekoh Zlatu, u pokusaju da ih tako pomirim.

“Vidi mama…na kocku ti je ovo, na krug ovo, a trougao pritiskas za ovo, mozes i da pucas i da bezis i da se saginjes…”.

Stagod.

Poce borba, Zlato suflira.

“Hajde, mama. Specijalna vestina, napadni ga, sad ga gruni! Eto, sad ti nista ne moze, sad si zaba, razbices ga!”