A strahovala sam. Mnogo. Oktobar mesec bio je sporan jako; skoro svakodnevno su problemi razni izbijali. U vezi njegovog ponasanja. Strepela sam i brinula; skoro sumnjala u dobar ishod. Al’, kad su uz tebe osobe drage, ljudi koji te vole, svakojako pomazu, bude lakse. Rasteretis se i nastavis dalje u borbi da dete na pravi put vratis.

Naravno da rezultat – i to ovakav, nije mogao izostati. I puno mi srce, prepuno. Ono sto mi je, dodatno, posebno drago, jeste posredna uloga koju je dragi u mene, u svemu tome odigrao. Pravim i pravovremenim savetom koji je, uz pomoc nastavnice i mene, urodio plodom.

I dobro sam se, do malopre, drzala da i ne zaplacem od srece, kad se cuh sa prijateljicom mi, jos od osnovne skole, iz klupe.

“Znas li ti da sam se ja osecala kao najveca glupaca pored tebe, onda ?”

“?”

“Takva si i ti bila; kako se ne secas ? Sve te je zanimalo i interesovalo, uvek si sve znala, riznica bila…jel’ sad vidis na koga ti je mali…”

I kako da se ne raspekmezim…sa sve blentavim kezom, koji ne mogu sa lica skinuti. A crtez – obelezje predstojecoj proslavi; htedoh ga sa Vama podeliti.