Zbog ljubavi su ljudi u stanju svasta da cine. Samo, treba znati napraviti razliku izmedju ljubavi i zaljubljenosti, ljubavi i zanosa, ljubavi i obmane, ljubavi i zavisti, ljubavi i ljubomore, ljubavi i realnosti.

Zloba, zavist, interes, manipulacija…termini su kojima u ljubavi mesta nema. Jedno ponistava drugo.

Ljubav nije obmana, varanje, gradjenje srece na tudjoj nesreci; vrati ti se poput bumeranga, samo gore.

Razliciti stvorovi na razlicite nacine pokusavaju dobiti to sto, u bolesti svojoj, zele. Ne prezaju ni od cega i nista im sveto nije. A u Bozijim zapovestima, izmedju ostalog stoji i – ne pozeli tudje.

Nekada, objekat fiksacije potpadne pod takav uticaj i splet, ili i svesno dopusti da bude obmanjen. Nekada. Ali, ako je Covek – nauci ziveti sa saznanjem da i takvi stvorovi postoje, ali nikada uz njih.

Licno, nemam problem sa takvim stvorovima. Uvek ih je bilo i bice. Ignorancija i nista vise. Moja porodica, poreklo, vera, okolina iz koje poticem, nacin na koji razmisljam i zivim, njima i slicnima, potpuno je nepoznat i neprihvatljiv svet; takvi stvorovi to nisu u stanju da razumeju. Jer, u svoj svojoj zaisti, samoobmani i prozdiranju svoje sopstvene zuci…samo dublje tonu u cemer, jad i glib. To nikada ne izadje na dobro.

A treba im pomoci, naci im se u toj bolesti i bolu – ako sami zele. Muka je to. Muka, koju sami stvorise i napravise u glavi…kada nemaju dobre Ljude oko sebe, kada nemaju dobro u sebi. Stvorovi koji nisu u miru i sreci sa samim sobom, pa je ni drugima ne zele. Oni ne umeju voleti; ne znaju sta je ljubav i ne umeju je prepoznati i citav zivot provedu tumarajuci u mraku.

Zivot za nepozeleti.