Od nastanka sveta, u kamenu isklesane, stajale su Bozije zapovesti. O svakoj se mnogo prica ispredati moze. Biram samo jednu – ne cini preljubu.

U prastaro doba, preljuba je imala katastrofalne ekonomske posledice i uvek (ne skoro uvek, vec uvek), su zene bile te koje su deblji kraj izvlacile.

Od iskona, zene nisu imale skoro nikakva ili prava uopste. U bracnim zajednicama, tacno se moralo znati ko je ciji sin, zbog nasledjivanja zemlje. Preljuba je dovodila do buna i pogubljavanja – zena. Ako bi se desilo da zena u zajednici ne zacne i/ili ostane bez muza, propisi su nalagali da se zemlja ili prenosi na prvog sledeceg muskog srodnika, ili je taj srodnik morao leci sa tom zenom, kako bi osigurao lozu sa muskim potomkom, samim tim i sacuvao zemlju. Samo i jedino u tom slucaju, preljube nije bilo.

Ocevi, braca i muzevi, mogli su ubiti “preljubnicu”, bilo je dovoljno imati jednog do tri “postena” svedoka i stvar bi bila resena. Kamenovanje, bicevanje, bacanje sa litice…samo su neki od nacina izvrsavanja “pravedne” kazne. Muskarac tu trpeo nije.

I u Svetom Pismu lepo stoji:

Jer nije muz od zene nego zena od muza.

Jer muz nije sazdan zene radi nego zena muza radi.

Zato zena treba da ima vlast na glavi, andjela radi.

Korincanima poslanica prva, glava 11.

Od iskona, zene su shvatane i poimane kao posude greha, neciste i svojeglave; prihvatane su jedino ako su bivale pobozne, smerne, cutljive i poslusne. Muskarcu su bivale obecavane skoro od samog rodjenja.

Kroz vekove, zene su nosile (u nekim zemljama to se i do danas odrzalo), krivicu za preljubu; kazna je bivala progonstvo ili smrt.

Imamo primer cara Davida, koji je naredio ubistvo muza svoje ljubavnice Vitsaveje, koja mu je kasnije postala i osma supruga. Kaznu dobio nije.

Ili Henri VIII, koji je, za vreme svoje vladavine, preljubu proglasio izdajom, a zna se da je imao sijaset ljubavnica i zena. Isao je do te mere, da je i sa Vatikanom i Rimom raskrstio, onda kad se papa usprotivio njegovom razvodu kako bi ozenio ljubavnicu. Zakonom je englesku crkvu proglasio protestantskom.

Sa druge strane, prica o kraljici Kutagundi, koja je bila optuzena za preljubu – kazna je bila da ide bosa po zeravici, pa – ako je nevina, nikakve posledice imati od toga nece.

Ili, primer Rodriga Bordzije, kasnijeg pape Aleksandra VI; poznatog po istovremenim vezama sa vise zena, neznanim brojem dece, spekulise se da li je on ili sin mu, Cezare, bio bioloski otac detetu Lukrecije Bordzija, rodjene mu cerke i Cezareove sestre. On, kao cardinal i papa, kaznu za razvrat i mnogostruke preljube imao nije.

Kasnije, smrtne i progonstvene kazne su polako jenjavale, ustupajuci mesto nekim drugim, jednako bolnim.

Skarletno slovo. Spekulacija ili…? Veruje se da je istinito. “A” – za adoltery…sramno, crveno slovo koje su preljubnice prisivale na odecu, ne bi li bile podvrgnute drustvenoj osudi, podsmehu i maltretiranju. Sramno slovo, noseno u znak pokajanja; nakon izvesnog vremena, drustvo bi ocenilo kad i pod kojim uslovima bi doticna zena mogla biti vracena u society.

Postojale su i druge kaznene mere – bicevanje, bacanje u okove na gradskom trgu, svlacenje do gole koze i vezivanje za ledja magarca, licem okrenutim ka zadnjici zivotinje…

A danas ?

Ako ste javna, poznata, (ne)popularna licnost, preljuba je No.1 nacin da dospete u zizu javnosti. Zabava sirokih masa, ubijanje dokolice, voajerizam, nazovimo kojim god imenom; kao zapovest za ne ciniti i jedan od smrtnih grehova, vise ne egzistira. A cika Dusko Radovic kaze:

Niko ne veruje lepim zenama. Suvise su lepe da bi bile verne. Takav je slucaj i sa pametnim muskarcima.

A sta kad se takvo dvoje, danas, sretnu ? Je li to, automatski, preduslov i teren za neku buducu preljubu, ili...? Na neka pitanja, odgovora nemam...za sad.