Kad god se prisetim nekih delova svog detinjstva i tih (sad vec) dalekih dana, C market je tu, prvobitni Centroprom.

Obozavala sam da sa mamom i bratom idem u, nekada, beskonacno duge kupovine, da se sunjam izmedju mnogobrojnih gondola, zavirujem, istrazujem, uzivam u raznoraznim mirisima i lepim prizorima punih rafova. Dugo znane prodavacice i kasirke, koje su nas uvek s osmesima na licima docekivale i sa kojima bismo uvek prozborili po koju. Bile su i tada guzve i dugi redovi, no, bez stresa...ili, bar ja ne pamtim tako nesto.

Danas se svakodnevno, izmedju ostalog i zbog prirode posla, nadjem u, cini mi se, jedinom preostalom C marketu - a da nije Mini ili Maxi Maxi - lol. I skoro da se osetim kao nekada u tim starim. Sve devojke i zene odatle vec znam, sa vecinom na ti i uvek je tu neka prica, skoro domacinska atmosfera. Bude i guzvi i nestanka racuna, blokiranja kasa, gafova raznih, ali...radnja sa dusom, osecanjem pripadnosti. I danas, ponekad se zateknem kako se sunjam izmedju rafova, razgledam, uzivam u prizorima i mirisima...skoro kao onda... I zao mi, mnogo mi je zao; kako vreme prolazi, jedna po jedna dobra stvar iz proslosti biva zamenjena necim novim, drugacijim, stranim, hladnim i, ne nuzno, boljim.

Nemam ja nista protiv ni Delte, ni Maxi-ja, Tempa, Pekabete, etc...generalno, imam protiv toga sto "Veliki" uvek pojedu i zgrome "Male"; ne na onaj zdravo konkurentski nacin. A posledice su nesagledive, bar sam ja takvog pogleda na stvari.

Koliko puta se samo predomislim da uopste u neku kupovinu i odem - od kuce, pri pomisli da trebam uci u Mini Maxi...ta nervoza, nesklad, hladnoca...nisu krivi ni ti ljudi sto tu rade; kad ja kao kupac osecam tu tenziju u vazduhu, mogu misliti kako je  njima...brrrr.

Da li je to svesni i namerni monopol -  ne ulazim; znam samo da ce mi jako, neizmerno tesko pasti ako i taj jedan preobrate i pretvore ga u bezdusni cash&carry.