Pocetak ovog mi, jubilarnog tridesetog rodjendana, nesto je sto cu pamtiti dok sam ziva.

Peripetije sa guzvom, izlaznim putevima iz Beograda, pronalazenje Indjijanopolisa, slobodnog mesta za parking, prolalazenja slobodnog kafica, trazenja samog cilja iliti koncertnog prostora...pesacenje do istog cetiri kilometara, izmedju livada sa jedne i kukuruzista sa druge strane... Probijanje kroz masu pripitih i opijenih omladinaca i gerijatrije...visesatno stajanje u mestu...talasasto ljuljanje u masi...

Sam koncert, ozvucenje, nastup, opremljenost, za svaku su pohvalu, deset plus. Problem je nastao onog momenta kad je masa shvatila da je koncert zavrsen posle sat i petnaest minuta... Istog trena, ka bini se ustremio talas pivskih konzervi i casa, po koji kamen, etc. Trazili ste - gledajte, po misljenju vecine, dogadjaj koji je potpuno posrnuo u najavama i ocekivanjima.

Ako je dolazak do odredista bio naporan, povratak je bio neopisiv. Nepunih sat vremena pesacenja uz pljusak koji je besomucno padao i vetar, ucinili su da hladnocu do samih kostiju osetimo i mokri, do gole koze, budemo. Blato, mulj, bare velicine omanjih jezera...spektakularno i, nadasve, neponovljivo iskustvo. Falili su nam samo jos plavusani iz "Dece kukuruza", da upotpunimo celokupnu horor atmosferu.

Sve u svemu, dogadjaj za anale. Za secanje, ostaje mi i ova slika, ciji autor, na zalost, nisam ja...buduci da me je "visina" omela u tome. Na srecu, bio je tu i dvometraski Svetionik, koji je svojim profesionalnim oftalmoloskim pogledom, ovekovecio pravi trenutak.