Sredjujem danas da "ranije" izadjem sa posla, kako bih malog docekala sa puta. Prevoza ni od korova, pokusavam naci bilo koji slobodan taxi. Posle desetak minuta, to mi i polazi za rukom. Govorim taxisti kojim pravcem da krene, nabijam mp3 u usi, otvaram knjigu da citam i iskljucujem se iz spoljnog sveta.

Ulazimo u Glavesinsku ulicu, na pola puta, zastoj. U toj ulici, za sve ove godine, nikada nijedan zastoj bio nije. Danas je tu. Skidam mp3, lupkam noktima po knjizi, pitam coveka u cemu je problem. Izlazi on, gleda nesto, vraca se, psuje... Kamion neki citav haos napravi...vozila mile po, i ovako, uskoj ulici.

U jednom momentu, nadjosmo se tik do spornog kamiona. Prozori na svim vratima taxi-ja otvoreni; taxista koji kamiondzije ne stedi uvredama. Sledeca scena, povlaci se rucna, taxi - mangup izlece iz vozila, ostavljajuci me potpuno sledjenu od zatecenosti i straha, i krece u okrsaj sa matorim rmpalijama. Srecom, nadjose se neki ljudi blizu, pa se zavrsi bez neke vece stete. Vraca se baja u kola, uz komentar "imam bejzbolku u gepeku; da sam je izvadio, prelomio bih ih k'o Piiiiip !"

Stigla do odredista, blagosloven bio, stigao i bivsi; fizikalac za stvari, jel...mali zbunjeno iz autobusa izlazi. Dolazimo do kuce, svlacim sve sa njega, otvaram kofer, a on krece u plac.

U svakom slucaju, bitno je da se on meni vratio, da je sve proslo kako je proslo...a sad slede i vise nego ocekivane posledice necijih inkriminisucih postupaka.