Tu i samo tu noc, vreme, njihov saveznik, je stajalo. Nikada pre i nikada posle. Vremenska pukotina, prepoznat trenutak.

Dve suprotnosti, noc i dan, yin i yang, crno i belo, muskarac i zena...bespovratno spojeni jednom istom, iskonskom, zaostalom animalnom zeljom im u telima...

Bez kajanja, bez stida, srama...ruke, koje jedna drugu vode... On, radeci upravo sve ono sto joj i kako prija, bez da mu je rekla... Ona, odgovarajuci upravo na onaj nacin kako je on zeleo, ikada... Savrsen spoj, onda i tada.

Bez suvisnih reci, navlacenja, lazi... Jedan pogled, tek taj jedan, u momentu prepoznati, pogled...probudio je sve.

Poput dve zivotinje u ritualnom spajanju, parenju... Ujedao je i uzimao kako je zeleo, tu i tada...zarivao se snazno, duboko, grubo, polako...u naletima, poput kakve zivotinje...savrsenim tempom. Pozudno, pohotno, bezobrazno ga je primala, pogledom govoreci jos, jos mi te daj...

Pustala je glas...kakva je to rika bila...odzvanjajuci se odbijala o obliznje stene...nadjacavajuci muziku prirode i noci... Oda nadolazecem jutru...

Onda i tada...i nikada posle... Bez kajanja, stida i srama...uspomena koja zivi i dalje...