Danasnji dan otpoce umilno, prijatno i lepo...zavrsetak nepoznat, jos uvek.
Posao osetila nisam, sve je mirno i polagano teklo...toliko, da mi je na pamet pala fantasticna ideja, koja je koleginicu mi samo ucvrstila u nameri da je sprovede u delo. Recimo da ce jedan fenomenalan muskarac, na sam Dan zena, isprosen biti. Osmeh sa lica celi dan ne skidam, koliko sam sretna zbog njih.
A ondak jos nesto... Setio se ex postojanja krvi svoje, resio da ga iz vrtica uzme, malo vremena da utrosi na njega. Zovnem ga u dogovoreno vreme uzimanja, kaze:
"Ne mogu sad, zovi za 10 minuta, nesto crtamo..."
Zbun, ali hajde...otcekam to vreme i pozovem ponovo.
"Sta je to bilo, sto ste ostali toliko ?"
"Ma, zadrzala nas vaspitacica da bojimo nesto i pravimo ti poklon za 8.-mi mart..."
Treba li sta dalje reci...
