pesme

29.3.2008

nestvarne stvarnosti naše

TI SI SAV MOJ BlOG

Pružiš ruke u mrak i pusto

Istražuješ dodirom,

Deluje gusto

Sve gusto što vadiš

Belo i prazno je

I taman kad shvatiš,

Nestane, lažno je.

Gurneš do lakta ruke da mašu

Razgrćeš reči i sumnju ko kašu

Dok osmehom tražiš i pogledom ljude

Nema baš nikog,

mada se trude.

15:51, 29.3.2008 Poslao Specificna

:-)))

16:48, 29.3.2008 Poslao kojak

uvek su ljudi tu negda, samo treba potražiti način da im se približimo..)

22:54, 29.3.2008 Poslao Anoniman

ili odaljimo

14:47, 2.12.2009 Poslao webman

nije lako pisati poeziju.
ostre su to ivice, kao zileti...