Prorokov vrt «

Kad vas ljubav pozove, podjite za njom,

Premda su staze njene tegobne i strme.

A kad vas krila njena obgrle,

prepustite joj se,

Premda vas mač, skriven medju

perima njenim, može povrediti.

A kad vam progovori, verujte joj,

Premda vam glas njen može uništiti snove,

k'o što severac opustoši vrt.

Jer, baš kao što vas kruniše,

ljubav će vas i razapeti.

Isto kao što vas podstiče da rastete,

isto tako će vas i okresati.

Kao što se uspinje do visina vaših i miluje vam

grančice najtananije što trepere na suncu,

Tako će se spustiti i do vaseg korenja i protresti ga u

njegovom prijanjanju za zemlju.

Poput snoplja pšeničnog,

sakupice vas u naručje svoje.

...

Budete li, pak, u strahu svome tražili

samo ljubavni mir i zadovoljstvo,

Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju,

i odete sa gumna ljubavi,

U svet koji ne poznaje godišnja doba gde ćete se smejati,

al' ne punoćom smeha svog i plakati,

al' ne do poslednje suze svoje.

 

Ljubav ne daje ništa osim sebe i ništa ne uzima, osim sebe.

Ljubav ne poseduje, niti dopušta da je poseduju;

Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.

 

...

 

Ljubav nema drugih želja nego da se ispuni.

Ali, ako volite a morate još i da želite,

neka vam ovo budu želje:

Da se istopite i budete kao potok razigrani što

peva svoj milozvuk noći.

Da spoznate bol prevelike nežnosti.

Da vas rani sopsvtveno poimanje ljubavi;

I da krvarite drage volje i radosno.

Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i

uputite zahvalnicu za jos jedan dan ljubavi;

Da otpočnete u poslepodnevnom času

i razmišljate o ljubavnom zanosu;

Da se s večeri vratite kući sa zahvalnošću,

A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu

i pesmom slavljeničkom na usnama…

 

Halil Dzubran

Komentari:

Pošalji komentar

Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>