14.11.2009 22:33
, Objavio
Anatema Kategorija posta:
Jesi li tu?
Bilo bi divno
kad bih to znala...
Svi duhovi
Svi duhovi...
Isprepadam svoju sebičnu malenkost
dok je um srećan
Treba da naučim da stvari ostavljam iza sebe...
Znam da mi ti ne bi naudio.
Ali otkad si nestao, izgubljena sam u vremenu
Pokušala sam i nisam uspela da sa tobom hodam pored reke
I volela bih da si mogao da vidiš ljubav u njenim očima
Najbolji prijatelj koji me je obmanuo, izgubljen u vremenu,
živ spaljen u vrelini uma koji tuguje
Ali šta sada mogu da kažem?
Ne može biti pogrešnije
jer nema više one što je bila
očigledno izgubljena i nezbrinuta
Jesmo li izgubili svu ljubav koju smo mogli da delimo?
I sve me to zamara
i vrti me u krug
i sada ne mogu da nađem način
da shvatim šta treba da radim
O, gde si kada si mi najviše potreban? Jesi li tu...?
14.11.2009 22:11
, Objavio
Anatema Kategorija posta:
Uvek postoji nešto što se ne usuđuješ da kažeš
Tvoje "dobre namere" me probadaju, teraju me
Ako ti to održava razum, onda je okej
Ako budem igrala na sigurno,
hoće li me to spasiti?
Sad bih želela malo da se odmorim
Samo kad bih mogla da ignorišem istinu
koja grebe po mom prozoru
Ovog puta moram nešto da uradim Uništenje ega...
Odmakni se i gledaj kako se rastapam
Rastačem sve znake raspoznavanja
Moram da sagorim ovu težinu u svom umu
Da pustim plamen da mi poteče kroz vene
dok ne nestanem
Ovo osećanje je previše
Ovo osećanje je previše
za mene
Penje se uza zid, uvlači se u pukotine Izađi iz moje lobanje
Vezuje omču oko mog vrata
Uništava sve emocije
Kreće da cepa moje lice na froncle
Proseca kroz moje oči
Moram da sagorim ovu nedoumicu u svom umu
Da pustim plamen da mi poteče kroz vene
dok ne nestanem
Ovo osećanje je previše
Ovo osećanje je previše
za mene
