S PINKLECOM NA RAMENU...
20.3.2006

uzela sam pinklec i krenula
s koricom kruha i jabukom
dva novčića u džepu
da se nađe
krećem u pohode na kilometre
prostranstava
neistražena čekaju moje korake

ljude ne srećem
samo drveće i laste me pozdravljaju
jezikom koji ne poznajem
prepoznajem  mimiku
i osmijehe

praznim se

odbacujem dijelove
zahrđale, stare, istrošene
emocije koje su davno izgubile smisao
nadanja koja su sama sebi dosadila
strahove kojih se ni djeca više ne boje

gotovo da mogu poletjeti oslobođena
tereta koji sam često
sama tovarila na leđa
da nahranim urasle
sado-mazohističke apetite

gotovo da mogu
možda
ako skočim dovoljno visoko da
uhvatim oblake

neistražena prostranstva čekaju moje korake





Objavio amorfia u 16:20 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar
Komentari:

Pošalji komentar

Ako verujes da mozes : "ako skočim dovoljno visoko da uhvatim oblake.." uhvatices ih.

Poslao Lady u 21:18, 20.3.2006 | Link | |
savršeni optimizam, mrvica koja mi nedostaje
Poslao drvo u 22:28, 20.3.2006 | Link | |
:-)
Poslao dreamybanny u 22:38, 20.3.2006 | Link | |
bistar vazduh i slobodno disanje , a ochi zablistaju
Poslao ffrida u 00:26, 21.3.2006 | Link | |
Nema bez optimizma nicega
Poslao Lady u 14:51, 21.3.2006 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>