neka sretna vremena kucaju na vrata
uplakanoj ženi
sklupčanoj u kutu sobe
ne čuje od bola
tihe zvuke
lagane korake
na odlasku
nije otvorila
u svojoj tami
nije pustila sreću da uđe
vrijeme se provuklo
kroz ljučanicu i ostalo sipiti
prolaziti
ostavljajući sjećanja
i uspomene
neka sretna vremena
lutaju gradom
tiho zovu srca
da im se otvore
tiho pretiho
u galami nitko ne sluša
)