Kako smo saznali da smo trudni (do V nedelje)
OK, bili su tu neki simptomi koji su bili sumnjivi tipa: da se redovno oko pola 5 ujutru budim jer moram da pi*kim, metalni ukus u ustima za koji sam mislila cesce da me zeza srce i da je infarkt u najavi (jer su moji problemi i bili u vezi sa srcem), grudi mi jesu porasle ali one su svakako vece i uvek se povecaju pre nego sto treba da dobijem, stomak boluckao konstantno kao da ce mi svakog casa krenuti ali, kazem , nista sto ja vec nisam osecala prvi put u novembru kada mi je kasnilo pa pomislila da sam trudna a onda i u januaru.
E, a onda jedno jutro krecem ja na posao, stavljam svoj omiljeni parfem i sok - bude mi muka od mirisa istog! Tu sam vec malo stala i razmislila... "A sta ako jesam?!?"
MD (moj decko) je poslednjeg vikenda aprila meseca bio na Fruskogorskom maratonu. Kada se vratio u nedelju sacekala sam da se probudi a onda mu iznenadjujuce smirenim glasom rekla da mislim da sam trudna… a moja srecica na to kaze jos mirnije "Pa dobro". S obzirom na to da je bila nedelja a odmah nakon toga i prvomajski praznici otisli smo do dezurne apoteke (iako bih ja da sam se pitala cekala do srede) i kupili test. U ponedeljak ujutru saznacemo da li smo trudni ili ne.
VI nedelja
3.05.2006.
Odlazim na pregled, pita doktor zasto sam dosla.
"Sumnjam da sam trudna".
Posle samo par momenata UZ pregledom doca potvrdjuje drugu crticu na testu - rana jeste ali je trudnoca!
Kaze mi ujedno i termin -1.01.2007.- s tim sto napominje da je sve posle 20.12. sasvim OK i da budem u pripravnosti.
Moja mrvica je embrion 16 mm velicine i cuje se odjek sto ce reci, malo srce ce uskoro poceti da kuca. Doktor mi govori uopsteno sta smem, sta ne smem da jedem i radim i zakazuje naredni pregled za 5 nedelja.
Nazalost pregled je bio odmah 2 dana nakon toga, jer je u sred mog pakovanja stvari za putovanje stomak poceo da me boli i ja naravno sva u panici odlazim da vidim sta je i da li je sve u redu... moja dobra drugarica je izgubila svoju bebu u 9. nedelji a ja ovo zelim vise od svega.
Bogu hvala nije bilo nista strasno, ali putovanje na Zlatibor otpada.
Na pregledu mi doca jos kaze da je u ova dva dana mrvica narasla, embrion sada iznosi 17,3 mm a odjek je sve jasniji.
VII nedelja
Na posao moram da idem jer su se desila neka previranja u firmi i sanse nema da odem na bolovanje... ali zato bar gledam da nedelju iza toga iskoristim - trazim ( i dobijam ) nedelju dana slobodno na konto godisnjeg od prosle godine koji nisam iskoristila.
VIII nedelja
Radila sam krvnu sliku i dala urin na analizu jer sam trebala da odnesem ovom doktoru u privatnoj ordinaciji i rezultati nisu bas sjajni... u urinu ima dosta bakterija a sto se krvne slike tice ona je na donjoj granici malokrvnosti, medjutim covek mi ne rece da pijem nista osim da jedem spanac, blitvu, konjsko meso (nema sanse) i da pijem sok od cvekle...
U petak sam otisla kod privatnika na kontrolu koja je bila zakazana i tamo dobila prve slicice moje mrvice i cula prve otkucaje srca, suze su krenule same od sebe.
Svejedno toliko sam se uplasila da ne izgubim bebu da sam zaspala uplakana to vece, nisam mogla da se sredim nikako.
Naredna dva dana su protekla OK, jesam bila u grcu da nesto ne krene kako ne treba ali Bogu hvala za sada nije i samo se molim da tako i ostane. U sredu odlazim na UZ kod doktorke u DZ, po prvi put MD i ja zajedno... videli smo kako bebino srce kuca i ono sto je jos divnije dok je doktorka drzala UZ grasak se pomerio! I sama doktorka se iznenadila kako se lepo vidi s obzirom na to da je jos uvek relativno mala trudnoca a aparat ne bas najsavremeniji. Dobismo i tu 3 slicice a jednu od njih MD sada ponosno nosi u svom novcaniku.
U protekle dve nedelje sam uspela da nabacim 1 kg a imam utisak kao da sam nabacila 10! Osecam da mi je stomak nekako veliki, mislim se kakav li ce biti biti tek za neku nedelju i sva sam se nekako rasirila... i guza mi se nekako istrcila i spustila!
I ne - ne tripujem se...i MD je to primetio... mislim, ja sam to vidjala kod trudnica, nije da nisam, ali u 3. triomesecju, ovako rano ne...
Sto se apetita tice on ne jenjava uopste... ako ovako nastavim necu moci da se krecem uopste, bicu k'o burence...kao blesava jedem pavlaku i jogurt.. sve ostalo manje vise ali bez toga ne mogu da zamislim dan.
Inace, sada mi je vise muka nego u prethodnom periodu sto mi je dosta cudno jer sam citala na sajtovima da bi sad vec trebala da jenjava ako je uopste bilo... mada, verovatno je i to individualno. S vremena na vreme mi se javi metalni ukus u ustima ali to je otprilike sve sto se tice mojih simptoma.
MD i ja smo poceli da pravimo planove za vencanje.
Okvirno - datum je 9. septembar.
XI nedelja
Imam periode kad me svi nerviraju, kad sam svadjalacki raspolozena, a za divno cudo jos uvek nemam faze da briznem u plac (a toga sam se najvise bojala obzirom na to da sam inace poprilicno emotivna) i za sada ne padam u depresiju mada me nervira to sto sam se rasirila za ovih 11 nedelja koliko se neke trudnice ne rasire u 5 meseci trudnoce... al' to je valjda genetika... moja mama stalno ponavlja sva ponosna "Jao bices ista trudnica kao ja" a ja samo prevrcem ocima <---ovo iz razloga sto se ona sa mnom ugojila 35 kg kad je usla u 9. mesec a onda je prestala da se meri ... moram jos jednom da prevrnem ocima, cisto da mi bude lakse :)
Saopstila sam novosti sefovima na poslu i prihvatili su stvarno ok! U fazonu su da sta god mi treba samo kazem... juce mi je jedna od sefovica bila skroz slatka, te donosi mi kroasane, te tera kolegu da mi opere jagode... reko' "Dosta, razmazicete me skroz!" (slagala bih kad bih rekla da ne prija tolika paznja)
Saznala sam da je i moja koleginica trudna, ona prednjaci 2 nedelje tako da sad imam sa kim da pricam i na poslu na tu temu.
Malo me brinu bolovi koje imam i to cu koliko sutra da pitam doktorku sta je... ne znam ni kako da objasnim gde su locirani... nije cak ni donji stomak, ni jajnici... sa leve strane blizu karlice... i stalno tu... mnogo mi je sve to cudno… ponekad me bole krsta ali to je valjda normalno... tako bar kazu. ;)
XIII nedelja
MD je ponovo isao sa mnom i ovo je za njega vec bilo totalno drugacije iskustvo od onog prvog na koji smo isli... sada je jasno mogao da vidi i rukice i nogice, i glavu, prstice... video je srce, dr nam je pokazala i kicmu, videli smo naseg nemirka kako se pomera non stop... ma, uzivancija! (ja sam ipak bila malo bolje psihicki spremljena na sve to jer sam videla moje slatke prstice nedelju dana pre toga) ali on je bio pod utiskom citav dan... naravno, dobili smo i slicice sa UZ da "delimo familiji" , medjutim sebicno sam sve sem jedne zadrzala za sebe. Tu jednu MD ponosno nosi u novcaniku i sad ih ima dve... najlepsa jeste, al ne mari... on nosi najlepsu slicicu a ja najlepsu bebicu na svetu.
Pita sestra u jednom trenutku doktorku dok smo bili na UZ da li se vidi jel decak ili devojcica... kako smo u isti glas povikali da ne zelimo da znamo samo da ste mogli da cujete! Pa, mislim se, ako nas dvoje ne pitamo sta nju briga. Naravno, jos uvek je i suvise rano da se zna sta je...
Kad smo vec kod toga, zeza me kum juce - kaze na moje "Ako ovo detence bude decak jasno je da ce biti fudbaler" (aludirajuci na to da sam odgledala sve i jednu utakmicu koju sam mogla na Svetskom Prvenstvu)... - "A ako bude devojcica udace se za fudbalera". Ludak!
