Nije da nije

Ljudi imaju boljih razloga da se zale. Znam. Ali svejedno, posto je zivot sada dobar, moram da se zalim na ono sto me nervira, na ono sto ga udaljava od skoro savrsenog. Nemam jogurta. Ovi Ameri nikada ne kupuju ono sto ja volim da jedem - hrana je jedna od najvecih izvora rasprava. Studenti su, razumem, nema za sta mis da ih ugrize, i hvala im sto su me prihvatili da budem njihov student na razmeni, ali opet... Milion puta sam rekla host - kevi da me vodi u kupovinu kada ide u nabavku... Da li je to ikad uradila? Ne.
Necu da jedem sundjer, hocu da jedem pravi hleb. Necu da pijem kiselo mleko, hocu jogurt. Necu americki shredded chedar, hocu pravi trapist - pivnicki! Necu krofnu, hocu mekiku. Necu pitu sa sirom, hocu burek! Necu da me voze u skolu, hocu da pesacim! Necu da jedem njihove slatkise, i necu da krkam cipseve. Muka mi je od njihove hrane i njihovog odnosa prema zivotu. Zasto se nikad ne grle? Kakvi su to ljudi koji se nikad ne grle?
... Kakvi su to ljudi?
 Nedostaje mi kuca.