7.5.2010 - Jutros mi rece...
Jutros mi prijateljica rece jednu porazavajucu istinu. Potpuno je u pravu, priznajem, iako me je na trenutak jako pogodila recenica :" Ti si dobar covek, ali tvoje tuge i neizrecene, crpe energiju, crpe iz nas koji te volimo, a zamisli kako je onima koji te ne vole...koji su ravnodusni...a opet im uzimas deo zivota prazneci im baterije pri samom pogledu na tvoje oci, bez da ista kazes." ( Citirah, koliko mogu... )
Jesam li ja onaj energetski vampir, to cudo prirode koje, gde god se pojavi izaziva sazaljenje, samilost, izaziva u ljudima zelju da se daju u beg ?
Jesam li zena koju treba izbegavati, a mojim se pesmama, mojoj poeziji radovati...ne gledati me, ne slusati, samo citati rec jacu od najjaceg bola?
Jesam li daleko otisla, bez nade da ce neko otkazati u poslednjem trenutku, da bih ja kupila kartu za povratak u sebe, onakvu kakva sam bila...bila ranije.
Kao da je bilion svetlosnih godina proslo i podelilo mene na pola, podelilo mene i smrvilo...ostavivsi moju drugu polovinu da u polutami samuje i ceka da se sakupim i dodjem po nju.
Ja jesam taj vampir. Ja sam zena koja je ...nestala.
Potrazite me u travama iz korena iscupanim pa bacenim, na poljima pustim, na smetlistima, u misjim rupama...potrazite u memljivim sobama...mozda me i pronadjete rascupane kose i pocepanih haljina koje su nekada od belog tkanja nevinosti sivene.
Mozda sam tamo...ako me nema...odustanite. Ne postojim.
|
