Doshla je na svet sasvim obichno , onako kako to vecina ljudi chini .   Otvorila ochi, ugledala svetlost dana , bila je jedna od onih beba shto ne plachu . Tiho je gledala doktora I pitala se shta nosi ovaj chin , odavno nazvan rodjenjem. Bam , pljesak doktoreve ruke ju je prenuo iz razmishljanja . Zaplakala je ali smo na kratko , josh tada je mogla shvatiti da ljudi jednostavno ne pushtaju drugachije od uobichajnog. Naime on se podosta namuchio da joj pomogne da dodje na ovaj svet , a ona cuti I trepce ochima. Morala je zaplakati , prmila je svoj prvi udarac u zivotu . 

          U obdanishtu je nauchila da ljudi retko prihvataju drugachije , bolelo ju je shto je ona drugachija . Jedina je u grupi imala plave ochi I devojchice je nisu volele I govorile joj da ne zele da se igraju sa njom jer ima drugachiju boju ochiju. Njene oci nisu bile ni crne , ni smedje , bile su plave poput jezera . U njenim ochima zivela je gospa tuge. Mrzeli su je jer su je vaspitachice konstantno motale po svojim krilima I provrlachile prste kroz njene zlatne uvojke kose. Ona je imala svoju tugu I svoj mali svet mashte. U svom mashtanju iskrojila je sebi million drugara , ishli su na najrazlichitija mesta I snivali iste snove .

                   Iako to nikada nije zelela neminovno je bilo njeno odrastanje . Rasla je uz zivotinje koje su se muvale oko njene zgrade , mazila Ih je I hranila svakoga dana , a oni bi joj za uzvrat  pruzali  ljubav. Bila je u stanju da nocima sedi I satima gleda u zvezdu , prichaci joj prichu o svom zeljenom zivotu. Preko dana je slushala priche o nekom drugom vremenu , vremenu koje je milovalo njene stare. Chesto je zelela da nestane , a opet sa druge strane svaki put kada bi ujutru otvorila ochi bila je srecna zbog svitanja novog dana.   

       Kazu da je bila naj tuznija osoba , a opet je volela . Volela je jako I bez granica , tragala je za istom takvom ljubavi . Nocu bi pre pochinka pustila suzu zbog prijateljstva koje nema, zatim bi prozborila sa zvedom I onda sa samocom u srcu utonula u san. Zivot bi je kad kad milovao , a ponekad nemilosrdno kidao parchice mesa sa njenog osetljivog tela. Imala je million pricha u sebi I svaki put kada bi pokushala da ih ispricha dobila bi optuzbu drugachijeg.  

          Nikada nije prestajala tragati , zivela je za dan kada ce njeno srce biti ispunjeno srecom I zadovoljstvom . Sanjala je svoje snove I shaputala ih vetru . Godine su prolazile , parajuci duboke brazde u njenom srcu . Pregrsht boli I onda taj sudbonosni dan . Osoba koju je volela vishe no samu sebe , zarila joj je noz I pljunula u lice , odbacivshi je kako kakvu staru krpu kojom se chak ni pod ne brishe. Dusha joj je vrishtala . Prichala je tu prichu , prichala je kome god je stigla. Grcala je , borila se , ali bol nije postajala manja . U sumraku jednog od tih mukotrpnih dana otvorila je prozor svoje sobe I uskliknula ime zaborava. Pozvala je sve sile ovozemaljskog I onozemaljskog sveta da joj pomognu. Njene suze su bojile nebo u crveno I plochnik ispred njene kuce je postao poput mase zlea. Oko krova su kruzile plamene ptice I gromovi su sevali iz neba. Ta mocna strela crvenog neba je prostrelila njene grudi I razbila ih u hiljadu delica koje se raturishe po celome svetu .  

      Kazu da se I dan danas  mogu chuti krici te devojke , onda kada smo sami ona peva vetrom pesmu prijateljstva koje nikada ne dolazi . Drugi kazu da ona zivi u plavom slavuju visokih shuma , nocu je slavuj , a danju je sasvim obichna devojka koja voli I koja josh uvek traga.

E

vo samo par rechi , nekoliko besmislica , jedan put za beograd i jedan veliki pozdarv.. Dugo me nije bilo i jako mi svi nedostajete . Drago mi je da svi pishete , ovo je zaista prelepo mesto i nikada ga nebih ni zashta menjala. Ali eto obaveze su me odvukle od kompa , sigurna sam da ce te mi oprostiti .... Dakle kako i svakog jutra spremam se ja za Bg....

    Shta li znache ti chudni znakovi , koji kad kad zaista umeju da nas nateraju da pomislimo da veceg baksuza od nas nema

      
    verdi li ustajati
    bash svakoga dana?

    Utorak 

ko li me

probudi?
   
      
   
          7:30    budjenje pochinje!
   
          CILJ:        OTICI NA FAKULTET I VRATI SE U
    JEDNOM KOMADU!

  S at zvoni i para onu prijatnu tishinu u kojima se naj lepshim nitima tkaju nashi snovi. Oni dobri poznati snovi koje bi smo tako rado dosanjali , samo da veche pre nismo navili one chudne male spravice , koje u sebi imaju mnoshtvo savrsheno uklopljenih zupchanika .Moj malisha , moj cenjeni satic , podigo onaj nos i zvoni li zvoni . Para onu tishinu i neda mi ama ni sekund vishe sna , iako zna da sam sinoc zaglavila sa Mikrobioloshkom hemijom do pola pet. Ne on nema milosti , pola osam je i on odluchno zvoni! Ustajem , shta cu drugo nemogu se ja boriti sa tom vishe-zupchanichnom napravom! Odlazim do kuhinje i stavljam duplu dozu kafe, onda do kupatila dok kafa ne bude gotova.

Nemam vremena da uzivam u svojoj prvoj jutarnjoj kafici i munjevito je sruchujem u sebe, jezik se dimi, grlo peche , ali ja cutim i gutam , moram da trpim , trebaju mi oke moje. Moje ochi se iskljuchivo otvaraju uz kafu , chisto da udje u zapisnik. Sedam za komp i zavrshavam jedan od mnogobrojnih radova za fakultet.

Moram shto pre kuci , imam puno obaveza. Po satu na telefonu imam vremena i ja krecem.Sasipam se od jurnjave.... U daljini vidim bus koji stoji , nije na mestu na kome bi trebalo da bude , ali dobro , ima nade.
 Prilazim stanici , oko autobusa policija . Radi se uvidjaj. U autobusu , kojim sam trebala da se vratim kuci , neko je umro. Grozno ! Neverovatan osecaj tuge , jedno veliko zashto, i uh kako je za neke ljude ovaj zivot grozan. Vozach autobusa je izbezumljen , uzimaju mu izjavu. Cutke se sklanjam u stranu. Misli su mi neme . Chekam sledeci autobus. Stigao je bus. Ulazim u njega poput zombija. Krecemo , prolazimo pored onog drugog busa , seva blic.Slikaju telo.Jadnik ili jadnica. Guzva na mostu do kuce putujem sat vremena , inache mi je potrebno 20 minuta. Razmishljam koga je ta nesrecna osoba ostavila iza sebe.

Stigla sam kuci....

Kiss i chitamo se!

P.S. ako ima slovnih i ostalih greshaka ispravicu kasnije :)

       Dragi moj ?prijatelju?

Kako je osvanulo jutro u ovom chudnom nam gradicu Kuc-kuc-ko-je-da-je-videce-samo-jedno , tako pocheshe joshchudnije stvari da se dogadjaju .. Naime kada smo izashli ispred hotela ,prirodno ,  pogledasmo ka suncu nebi li ga pozdravili . Kad ono tamo medjutim , sunce ne beshe sunce onakvo kako ga mi ovde znamo , vec to beshe kugla ubudjalog zelea iz koga je isijavala neka svetlost .Kako vec I sam kontash taj sjaj je bila zamena pravom suncu , kazu da sluzi za otvaranje nove dimenzije u nashem vidu . Zovu ga Napadam-prvi-da-ti-nebi-bio-upravu, kako kazu ime mu nadenushe shest mudraca , pripadnici opshteprihvacene dogme kada-si-kriv-ti-udri-prvi , koja je ispisana na shesto shezdeset I shest strana knjige shto stoji na najvishem vrhu obliznje planine Gordo-tvrdim-popustiti-u-lazi-necu . Imali smo par sati do polaska I njih sam iskoristila za shetnju po ovome gradu . Kako bi mogao da slobodno shetash ulicama morao si prvo da na portirnici ostavish svoje oruzije.Da , da dobro chitash oruzije. Pitash se od kad ja to nosim oruzije . to sam se I ja pitala , ali mi chovek na portirnici objasni da ukoliko ne predam isto , da ce biti primorani da me zatvore u kulu koju nazivaju Tamo-gde-su-oni-shto-dvojne-kriterijume-nemaju. U toj kuli zatvaraju sve one koji imaju I najmanji sindrom prvi-je-uvek-kriv-a-shtacemo-sa-drugim,kazu da je to tezak oblik poremecaja osnovne ljucke osobine prvi-je-uvek-kriv-drugi-ne-postoji. Jati pristadoh da predam oruzije.

-“Dobro , dobro , samo mi recite kakvo ja to oruzije da predam? “

-“Kako kakvo ! Pa tu tvoju automatsku intuiciju , kristal za bistar pogled , granatu istinite chujnosti I tu prokletu digitalnu napravu selektivnog verovanja! Hajde , brzo , da ti ja ne presudim”

-“Aman choveche o chemu prichash , kako to da ti dam? E , jeste svi ludi.”

-“Ma ulazi u sobu za ogoljenje ljuckih normi I tolerancije u dvasmera brzooo! Necesh ti vishe nama ovde unositi zabunu , pa gde si chula dadrugi imaju pravo na osecanja , I da ono shto vazi za tebe vazi I za druge ili shta vec…Uh! Ne zbunjuj me , samo ja ovde imam osecanja I samo sam ja upravu i… i…. Ma ulazi bre!”

-“ Izvinite ne mogu vam to dati , to je deo mene “

-“Kako ne mozesh , ako kazem da dash ima da dash , sta bi ti htela da se i tvoje zelje poshtuju , pa poshtuju se i bez tih zlih naprava , samo shto ti sa njima to ne vidish , ti bi da ti se neko nadje kad ti je teshko I da se koriguje po tebi , pa to samo ti drugima smesh da chinish ali ne I drugi za tebe.Sta bre ti umishljash stvore jedan posesivni”

-“Cekajte, stanite o chemu vi to? U odnosu postoje dvoje , a ne samo jedan , ako cemo vec o tome.”

-“Ma slushaj bre ti , kozo jedna , shta ti mene gushish , shta god da kazesh ja ti kontriram I ja sam u pravu jer ja prvi napadam…”

-“Gospodine necu vam dati to shto zahtevate”

-“Onda cete biti prognani ! I to ovog momenta !”

        Izvedoshe me napolje I dovedoshe pred ogromnu chizmu koja je bila mehanizam za prognanstvo . Rekose mi da okrenem ledja ka mashineriji jer ona samo tako moze da funkcionishe posto joj direktan kontakt sa ochima smeta.Okrenu se ja I fijuuuu. Osetih samo neverovatnu kolichinu boli , ko da mi nekona zivo meso kida I solju posipa . I BUM! Tresnu ti ja na svoje sedishte u onom takozvanom autobusu . Svi su bili tu I ochigledo su chekali samo na mene.Vozach se grohotom nasmeja I reche mi kako sa glupa shto sam I pomislila da ikada mogu biti u pravu. Kresnu motor I odosmo.

       Recimo da sam shvatila tvoju poruku , ali ja I dalje prestati necu da tragam za putovanjem na kome ce mi se za promenu puniti baterije a ne ovako ludachki troshiti .Josh me tamo obelezishe kao onu shto nabija osecaj krivice , a ako se ne varam to osecanje se ne moze nametnuti osim ako ne postoji osnova za njega . I eto nastavlja se putovanje shto mi ga ti prijatelju moj priredi.

Do skorog pisanja tvoja Banny!

  Dragi moj prijatelju,

     Evo pishem ti jedno nespretno pismo. Ti chitaj ga polako , ne zuri i ne zakljuchuj tako olako . Znachenja su mnoga a samo jedno je pravo .

Put je bio dugachak . Krivina , rupa , zastoja na sve strane . Pravo da ti kazem bash sam se namuchila na tom putu , a kroz prljavi prozor toliko toga se nagledala da sam I zaboravila da ovaj put je trebao biti neshto lepo.Vozach je imao chetiri lica koja su se smenjivala ujednachenim ritmom , kao shto znakovi pitanja se u mojim mislima javljaju.I nisu mi se svidele munje koje su sevale iz njegovog potiljka  kad god bi doshli na neku raskrsnicu , stalno sam imala osecaj da je njihovo svetlo I suvishe jako. Kad eto I bila sam u pravu , svetlo koje je trebalo da osvetli put , samo bi ga zaslepelo I on bi skrenuo na pogeshnu stranu. I recicu ti josh ovo , sledeci put kad mi odredish ovakvo putovanje , molim te nadji mi autobus koji nema kockaste tochkove , nego okrugle , I kome karoserija nije satkana od brshljena , nego od lima , pobogu!

                No dobro stigli smo do nasheg prvog odredishta . U gradic Kuc-kuc-ko-je-da-je-videce-samo-jedno , kazu da je ovo ime gradu nadenula mlada muza koja je svoje mesto velichanstva izgubila zbog tamo neke druge muze, koja osta muza samo zato shto joj je maska od chelika bila napravljena. E prvi put sam tu chula da postoje muze sa maskama , josh I kazu da je ta grupa muza spona izmedju dvoje ljudi , nebitno koga su pola. Na izlazu iz autobusa sachekao nas je vodich po imenu Mazem-ti-oci  Prichama-svojim , kazu da mu je srednje ime Neprijateljstvo-prijateljstvo . Ako se dobro secam , a teshko da sam zaboravila , na sebi je imao chinimi se crnu odoru sa koje su visili luminiscentni ruzichasti kraci od chijeg shljashteceg sjaja si jedva mogao da naziresh njegovo lice , tako da ni dan danas ne znam kako on zaista izglda . Ti njegovi kraci su mahnitalo vijugali oko njega parajuci chak I najvishe oblake , koji zapravo nisu bili oblaci nego neka stara zamrshena klupka isparanog dzempera . Ta klupka su toliko bila ucebana od konstantnog prolaska ptica , da su sada podsecale na oblake. A te ptice su bili oni koji su prognani iz ovoga grada. Reche nama nash vodich , to reche je vishe bio urlik kakvog drekavca iz Slinavih shuma gde raste drvece sebichnosti ( o tome drugi put) , no dobro.

-“ Krenite zamnom , ne gledajte gde stajete I verujte mojim rechima iako su ikreno neiskrene , jer ovo je ono za chme zudite , te zrtve podnesite.”

          Naglo se okrenuo I vrtoglavo pojurio ka jednoj ogromnoj zgradi sto joj krov na dole beshe a ulazna vrata na vrhu okrenuta ka crnoj rupi u svemiru. Kucepaziteljka I ujedno nasha prva domacica se zvala Pocinjem-ti-prichu Srodna-dusha-ljigava-gusha. Kako su nam rekli to je kuca gde sve pochinje I sve dobija svoj prvi oblik nechega sto meshtani grada zovu Bla-bla-slatka-moja-zajeba-te-intuicija-tvoja. No dobro u to I nisam zalazila. Dok su nas vodili kroz ovu , nazovimo je kucu , nasha domacica je konstantno lila suze teshke poput metala koje su se pri udaru u pod , od bodljikave zice , razbijali u prodoran licimerni smeh kakve veshtice. Tu su nam posluzili klopu I pice ne bi li se malo okrepili od teshkoga puta . A na meniu , chega nema I sve mi nekako poznato zvuchi al’ neznam od kuda . Bilo je ovako : medovina destinjstva sa  ukusom ochevog alkoholizma, sendvichi sa salamom od selidba, jelo po imenu I-mene-su-iskoristili , zatim je bila I punjena curka sa nadevom verujmi-ja-biti-prijatelj I josh trista djakonija.E one ko da su nam pomutile um , tada nas nash draga domacica I nash vodich bez meni znanog razloga stavljashe na neke chiviluke I opet skidashe , I tako kako im se cefne. Zashto , ne znam. I tu ti se blizio dan u tom malom gradicu I oni nas odvedose u motel koji se zvao To-shto-je-bilo-ja-ti—ga-smesti. I tako ti oni nas smestishe tu I dadoshe nam pokrivache od magle I jastuk od trnja zbunjenog-poverenja ( to ti je tamo neki njihov domaci proizvod) I mi utonusmo u san.

             I za sada toliko od mene  , ma gde me bre to shaljesh prijatelju moj! Ajde pa cu ti uskoro na pisati josh koje , chisto da znash kako se odvija ovo tvoje krajnje neugodno putovanje.

                                                                                                          Tvoja DreamyBanny