E

vo samo par rechi , nekoliko besmislica , jedan put za beograd i jedan veliki pozdarv.. Dugo me nije bilo i jako mi svi nedostajete . Drago mi je da svi pishete , ovo je zaista prelepo mesto i nikada ga nebih ni zashta menjala. Ali eto obaveze su me odvukle od kompa , sigurna sam da ce te mi oprostiti .... Dakle kako i svakog jutra spremam se ja za Bg....

    Shta li znache ti chudni znakovi , koji kad kad zaista umeju da nas nateraju da pomislimo da veceg baksuza od nas nema

      
    verdi li ustajati
    bash svakoga dana?

    Utorak 

ko li me

probudi?
   
      
   
          7:30    budjenje pochinje!
   
          CILJ:        OTICI NA FAKULTET I VRATI SE U
    JEDNOM KOMADU!

  S at zvoni i para onu prijatnu tishinu u kojima se naj lepshim nitima tkaju nashi snovi. Oni dobri poznati snovi koje bi smo tako rado dosanjali , samo da veche pre nismo navili one chudne male spravice , koje u sebi imaju mnoshtvo savrsheno uklopljenih zupchanika .Moj malisha , moj cenjeni satic , podigo onaj nos i zvoni li zvoni . Para onu tishinu i neda mi ama ni sekund vishe sna , iako zna da sam sinoc zaglavila sa Mikrobioloshkom hemijom do pola pet. Ne on nema milosti , pola osam je i on odluchno zvoni! Ustajem , shta cu drugo nemogu se ja boriti sa tom vishe-zupchanichnom napravom! Odlazim do kuhinje i stavljam duplu dozu kafe, onda do kupatila dok kafa ne bude gotova.

Nemam vremena da uzivam u svojoj prvoj jutarnjoj kafici i munjevito je sruchujem u sebe, jezik se dimi, grlo peche , ali ja cutim i gutam , moram da trpim , trebaju mi oke moje. Moje ochi se iskljuchivo otvaraju uz kafu , chisto da udje u zapisnik. Sedam za komp i zavrshavam jedan od mnogobrojnih radova za fakultet.

Moram shto pre kuci , imam puno obaveza. Po satu na telefonu imam vremena i ja krecem.Sasipam se od jurnjave.... U daljini vidim bus koji stoji , nije na mestu na kome bi trebalo da bude , ali dobro , ima nade.
 Prilazim stanici , oko autobusa policija . Radi se uvidjaj. U autobusu , kojim sam trebala da se vratim kuci , neko je umro. Grozno ! Neverovatan osecaj tuge , jedno veliko zashto, i uh kako je za neke ljude ovaj zivot grozan. Vozach autobusa je izbezumljen , uzimaju mu izjavu. Cutke se sklanjam u stranu. Misli su mi neme . Chekam sledeci autobus. Stigao je bus. Ulazim u njega poput zombija. Krecemo , prolazimo pored onog drugog busa , seva blic.Slikaju telo.Jadnik ili jadnica. Guzva na mostu do kuce putujem sat vremena , inache mi je potrebno 20 minuta. Razmishljam koga je ta nesrecna osoba ostavila iza sebe.

Stigla sam kuci....

Kiss i chitamo se!

P.S. ako ima slovnih i ostalih greshaka ispravicu kasnije :)